Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

215

Старате је државе до сада било једнострано; она је само дечка сматрада као пуноправна за средње гакоде. Да се испуни ова празнина у уиравном систему, дала је повода практична иотреба, а никако еамо женски покрет, као што го многи мисле. Привредне прилике немачкога народа са гвозденом су потребитошћу тражиле женску школу за више образовање и иолагано, готово несвесно довеле су до заједничке школе. Ми у овој тежњи видимо културни напредак и за Немачку желимо заједничко васпитање о д д е чиј ег а з аб ав и ш т а па д о в е лике шко ле. На завршетку још неколико иодатака о женскињу у средњим школама у Немачкој, наведених у поменутом часопису (св. 3., стр. 176). У Баденској се последње школске године број девојчица, које иду заједно са мушкарцима у гимназију, иопео од 53 на 84; од 16 гимназија у тој земљи само Еарлсруе нема ученида, јер девојчице у престоници баденској имају у женској гимназији своју, врло омиљену школу. Ова женска гимназија састављена је са вигаом женском школом и у њој је било 108 ученица. Неке су гимназије у последњој гаколској години отвориле своја врата женској младежи; тако је једна гимназија у Фрајбургу имала 8, у Лару 6 а у ТаубербишоФсхајму 3 ученице; у 0®енбургу и Конс.танцу њихов је број знатно порастао, а у Хајделбергу се удвојио на 12; на челу гимназијама са женском децом иде гимназија у Манхајму са 28 ученица поред 563 ученика. Исто тако број девојака у заводима са наставним планом реалне гимназије догаао је до 63; и од њих већина (22) долази на Манхајм. Нарочито знатно увећаае имамо и у вишим реалкама и реалкама, у којима је број ученица од 711 порастао на 804. Једва у иола туцета од 39 реалака у Баденској иду још само мушка деца. Потпуна реалка у Хајделбергу последње је године примила 28 ученица. Нарочито кћери из грађапекога сталежа и чиновничке нду у ове школе, тако да на пример реалке у Келу, Емендигену, Ахерну и Етлингену имају 68, 65, 61 и 59 ученица. У Манхајму као нарочито одељење више женске тпколе има женска реалка. * О реформи випхих девојачких школа у Немачкој држала је у Берлину недавно једно предавање Мари.ја Лиганевска. Она је од прилике казала ово. Поред свих промена јога кроз цео 19. век на жену се гледа само као биће свога рода, те је с тога она осуђена ла духовну несамосталност. Пруска држава узима на се школе за мушку децу, за будуће државне чиновнике; само пола милиона троши на образовање женске деце а око 15 милиона за више мушке гаколе. Године 1888. основано је друштво РеФорма, доцније друштво „ЕгаиепћМипд — Егаиепз1;ис1шт", које је ставило себи у задатак, да ради на стварању позива за женске на основи научне студије. Подношене су петпцпје, најпре без успеха. Ну поступно ова мисао иродире. У Карлсрду, Берлину и Лајпцигу уређују се први гимназиски курсови за женске. Уииверситети се отварају учитељицама и 1896. испитане су нрве абитуријенткиње. Године 1901. Баденска даје женскињу приступ на своје университете, а од 1899. пушта се женскиње на медицинске, Фармациске и зубнолекарске испите. Четрнаест гимназија и седа.мнаест гимназиских курсова има до сада у Немачкој. У Баденској, Виртембершкој, Олденбуршкој, Саксен-Мајнингену а тако и у Ветинској гимназији у Дрезди примају се и девојчицо у мушке гимназије, и нигде с.е није показало ништа рђаво. Ипак Пруска и Баварска не студају у другатво. Тражење заједничкога васпитања муптке и желске деце заступају савез наиредних женских друштава и друштво пруских учитељица народних гакола. Сад саставља пруска влада плаи за реформу. Он