Просветни гласник

216

1ГР0СВЕТНИ ГЛАСНИК

не зна за. мисао о заједничком васнитању и иначе само мало испуњава наде, које су на н> полагане. На место више дево.јачке школе долази десетогодишње носећиван.е лицеја, који задржава литерарно-естетички характер девоја.чке школе, и ако је унесена и математика. У већш! градовима су још четворогодишњи виши лицеји, којн имају делом хуманистички характер а делом характер више реалке. У две последње године лицеја латински курсови по слободном пзбору чиниће припрему за хуманистички виши лицеј. Ну виши лицеји нису равноправни са витпим мушким школама. Најгора замерка, коју треба учинити овом тглану, јесте та, што он веже за школску клупу девојке до двадесете године. Најбољи пут, да се уклоне све нреиреко ступању жепскиња у више позиве, јесте нуг борбе за увођење заједничкога васпитања мушке и женске деце. (Веи(;8сћег ГгићИпд, 1903, бр. 3. стр. 174—175). * За реформну средњу школу у Виртембершкој. Од 1900. године увећан је у Немачкој број средњих школа, које су уређене према познатом наставном плану гимназија у Алтони и ФррнкФурту. Све немачке државе, у колико воде самосталну школску политику, имају тих школа. Оамо су се две земље опирале: Баварска и Виртембершка. У најновије доба и у Баварској прокрчен је пут, Нирнберг јо иодпгао једну реФормну школу. Сад је остала само Виртембершка, јер овамо се не може рачунати штутгартска женска гимназија, која је истина нримила ФранкФуртски наставни план. У једном виртембершком листу вели се: „Хоће ли наша земља моћи да се трајно издвоји од тако јакога покрета? Ја се хвалим, да сам такође, пријатељ класичноме образовању, чијем неговпљу имам захвалити за многи леп час. Али не уз пркос тому В1 1 ћ баш због тога желим и мојој земљи да учествује у папретку". Ово учествовање било би најире скромно. Иредлаже се само једна реФормна реална гимназија, тј. онај део ФранкФуртске реФорме, коме ча,к и чувени Оскар Јегер, познати представник гимназије, „указује своју симпатију", и за који и сам Др. П. Кауер, најдуховитији борац против реФормних школа, вели, да .је „једна скроз здрава мисао". Могло би се, на тгример, понајире олакшати реалној гимназији, што би се од ње одвојио један део разреда и иа тој основи одоздо на више додавали поступно реФормни разреди; или би сс они спојнли са којом од реалака, или у неком крају НГтутгарта подићи нову средњу школу на начелима ФранкФуртске роФормпе школе. Ту би се њене добре стране, и Финансиске, показале у пупој снази. А кад престоница отвори једну улицу новој шк >ли, поћи ће за њом и остали градови. (1)еи(;5сћег ГгићПп^, 1907, бр. 3, стр. 175). * Нову мушку средњу школу без латннскога језика у најнижем ступњу намерава да отвори немачки град Магдебург. Из извештаја, који је оиштинском одбору поднела ошптинска управа, узимамо једно место, које показује, како се жели водити рачуна о потребама садашњости. „Характериетично је у реФорним школама то, што у њима латинекн иочпп.е тек у четвртом разреду. Тиме се с-твара један најнпжи сту иањ без латинекогајезика за св е с ре дње мушке школе у граду. Од четвртога разреда насгаје рачвање: реалке воде своје ученике без латинског до шестог разреда (реалке), односно до деветог разреда (више реалке); школе са. латинским на против уче свој.е питомце још