Просветни гласник

В Е .1 Е Ш К Е

217

даље две годште у четвртом и иетом разреду цо истом наставном илану. Затим, у шестом разроду код чисто гимназиске гране (реФормиа гимказија) долази грчки а код реално-гимиазиске (реформна реална гимназија) инглески језик. При том и једна и друга воде своје ученике истој крајњој мети, као и школе старога стида што њима одговарају, хуманнетичка гимназија и реална гимиазија, које иду свака својим нутем почевши од првога разрода. Вредност нове ишолске организације јасна је. — Пошто су дечаци добили основну наставу (трогодишњу), иошто су дакле у Магдебургу свришли ирииравну школу или нижи течај грађанске школе, родитељима још није иотребно да се одлучују, у коју врсгу средње школе треба да иошаљу своју децу. Тек ио свршетку најнижега течаја без латинског језика (оиет од три године) настаје за њих шгтање, да ли држе за иодеснију реалку илн латинску школу. Ако се одлуче за ову последњу, имају оиет две године времена, да нспитају, да ли је за њихову децу згодније даље образовање у реФормној гимназији или реФормној реалној гимназији. Ова могућност, да се избор школе одложи, док се не увиде подобности и наклоности дечакове, јесте један благослов, јер се тиме родитељима и синовима уштеди по нека брига и разочарење. У васиитном погледу реФормне школе вреде и због тога, што браћа и сестре ие морају тако рано — у неким приликама тек иосле 8 школских година — ноћи другим путем у васиитању, без обзира на то, да ди ће се доцније латити научног, индустриског, трговачког или неког сличног, више ирактичног позива. Овоме моменту свакојако не сме се одрећн и неки социјадни значај". (Веи1 ;8сћег ЕгисћНид, 1907, бр. 1, стр. 45). * Једнолика школа (Ешће!1:85сћи1е) и љени нротивницн. — Средње школе, нарочито гимназије, биле су у току носледњих година изложене мпогобројиим нападима. За н против хуманистичког образовања расправљано је са позване и непозване стране. Питање о средњепгколским образован.у није пикако скинуто с дневнога реда. Пре недавног времена објавио је д-р Ханс Клајнпетер један спис 1 , у ком је покушао да изради нову организацију средње наставе на савременој основи. Он предлаже, да се укину све гимназије, реадке и грађанске школе, па да се на њихово место оснује једна једнолика средња школа са пет разреда, на коју треба да се наставе трогодишње ирипремне школе за академску студију. Све техничке, трговачке, нољопривредне и шумарске шкоде треба да се наслањају на ову једнодику школу (ЕшћеЉзсћик)), тако да се тиме омогући стручна научна приирема за нраву студију а тиме и уштеда у времену и снази. По схватању Клајнпетерову идеад оиштега образовања, какав нарочито има пред собом гимназија, не одговара више промењеним приликама. Формално образовање није потребно барем за техничаре и медицииаре. Уопште и.егова вредност не одговара утрошеном времену и труду. Литерарно-естетичко образовање, које даје не само настава грчког језнка већ уопште на-

1 Г>-г Напз К1е1пре4ег, Л/!Ше18оћи1е игкј 6едеп»аг4. Еп4\ 7 иг1' ешег пеиеп Ог^ашзаИоп г1еа шШегеп ТЈп (;егг1сћ1;е8 аиГ 2е11§-етав8вг бтипсИа^е уоп — —. ЛУЈеп ипс1 Бе1ргј§ 1906. Саг1 Гготте. 8°, стр. VIII, 100.