Просветни гласник

радња главног просветног савета

389-

је пмао намеру да да уџбеник и за гинназије и за реалке, те је, ирема томе,. мислио и одвојити оно што је само за гимназије, од онога што је само за реалке, на тај начин, што би се при штампању употребиле три врсте слога,ну ми налазимо да педагошке незгоде, које су с тим скопчане, нису мак.е од оних, што долазе од сувишне оиширности уџбеника, а да је и материјал за реалке много већи, ко што би према програму требао да буде. У нпчину обраде нема система. Између нојединих одељака нема никакве органске целине. Приндип енергије, који интимно везује све Физичке појаве ма како оне прив дно диспаратне биле, чини у овој књизи засебну лекдију.. као да између њега и осталих појава нема никакве везе. Понеки ман.е важн ! одељци развијени су и сувише на штегу других често важнијих, као нпр. онај део који говори о општим особинама материје, које су у ствари резултат спекулације, а не искуства, на коме овакав уџбеник треба да б&зира. Исто тако еу историјски прегледи паука о развићу појединих појава или њихових група, заузеди знатан део књиге, ма да су они у уџбенику за средње школе нотнуно излишни. Експерименат, који треба да буде полазна тачка за упознавање и ироучавање физичких нојава, јако је занемарен, докле је књига нрепуна матемагичких пзвођења. Наставник који би у школи радио по овом уџбенику, оперисао би у предазањима из ексаерименталне Физпке поглавито кредом и сунђером на табли. Несумњиво је, да је најглавнији узрок што Физичка настава у средњим школама не даје повољних резултата, недостатак у експериментовању. РеФорма која би ишла на то да унапреди наставу Физике, морала би поћи баш од тога. Књига г. Обрадовића стоји у томе погледу и иза оних уџбеника, које би она требала да замени. Стил је нреко сваке мере конфузан. Ич тога разлога су деФиниције и оииси у онште врло тешко разумљиви, а делом и без икаква одређена смисла. Књига је ј.уна германизама. Сриски термипи за појмове су у оипгте врло рђаво изабрани. Стварање научне терминологије није лака ствар, с тога је, ио нашем мишљењу, много боље за сада о.тати при уобичајеним техиичким изразима, но са натегом правптп сриске речи, које често пуга излазе врло смешне. С обзиром на горње основне мане ове књиге, сматрамо да није ни потребно износиги погрешке и нетачнасти у појединостима, које смо при прегледу уочилн. Према свему овоме мислимо, да ову кпигу не треба иримитшза уџбеник физике у средњим гиколама. При завршетку овога извештаја, част нам је заблагодарнти Савету на иоверењу. 26. марта 1907 год. у Београду РеФеренти: Милан Д. Дукик нроа.. I беогр. гим. Максим Трпковпћ дроФ. II беогр. гим. Д-р Милорад Поповић доцент Универзитета Према овоме реФерату г.г. рекерената Савет је одлучио: да се ова књига не може употребљавати у средњим шкодама као уџбеник. Г.г. Мидану Дукићу, Максиму Трпковићу и д-ру Мидораду Поповићу, у име хонорара за реФерат о овој књизи, одређено је свега деведесет (90) динара.