Просветни гласник

398

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и гласа, и ако се ми на н>' ослањамо обично помоћу ока и уха. Напротив Импресија, што ју добијамо од звона може дакде на нас дједовати као глас: име или имитативни звук, или било каква гестикулација, н.пр. слика или писана ријеч. обичнпх људи (који нису шуваклије) ремећење у лијевој церебралној (можђаној) хемисФери између сензорпчког и моторичког региона највише показује симптоме аФазије.

комбинације осјета и облика експресије. АФазија има, дакле, многоврста. Да би ствар што јаснија била, погледајге у 3. слику. која је нешто модиФикована нрема Морату. На овој су слици назначена средишта која се могу иореметити, а то су: говорни центар (Г), слушни центар (С), видни центар ( В ), центар за нисање (П) и интелектуални центар (И), или средиште мишљења.

Симптоми се мијењају са локацијом и екстензијом повриједе, но, оне зависе донекле и од кочења или падања нервних импулса између свог доласка у кортекс (кору великог мозга) и свог мијењања у еФерентне (моторичке, покретне) централне ћелије, што се покрећу у реакцији. Сл. з.

Штудија аФазије показала је, да може испасти било који или више различитих случајева, што посредством принципалних чула обављају препознавања звона, као што може испасти и експресија овог препознавања на обичан начин, у писаним и говореним ријечима. Тако ,на прилику пацијент није у стању да говори или пише, ријеч „звоно", кад просто види звоно. већ му је то обоје могуће учинити кад звоно звони. Или: Глас може да иобуди само писану а не и говорену ријеч, и тако даље кроза све могуће