Просветни гласник

29*

Б Е Л Е Ш К Е

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ И ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Покрет за шкодску реФорму у Аустрији. — ПроФ. Д-р Ханс Клајнпетер, писац кн.иге „МШ;е18сћи1е ипЛ Сге§еп\уаг<;", саонштава у часопису „Беи1бсћег ГгићПп§" (бр. 2. стр. 90) о покретг за школску реФорму у А.устрији и његовим задаћама ово. Од неког времеиа ночиње се и у Аустрији кретан.е у пнтан.у о школској реФорми. Први повод за то било је даван.е равноправности за сва три средња гаколска тииа у Пруској. То је учинило, да се и у Аустрпји разбуде силие жеље и тежн.е и да иолагано нестаје оне тихе резигнапије, која је у томе владала до сада. Отпоче кретање и чувари старога школског система скушше се у једно друштво, — што је нрви знак, да почпње побољшање положаја. Ну аустриска реалка је битно другачије уређена но пруска, што се већ п споља ноказује, јер једна има 9 а друга 7 година, те је тако и пптање о ираву одмах у почетку наишло на веће тешкоће и довело до мисли о радикалној реворми пелокупне средн-е пгеоде. Оптужбе, које су нодизане . противу гимназије и реалке, пе ослан.ају се само на паставни план п нитање о праву, већ пре су управљене противу наставних метода и целога система. С тога је право н умесно, да и нокрет за школску реФорму имаде нред очима цео комплекс питања и да пре свега обрати нажњу на уклањање унутарњих незгода. 0 задаћама овога покрета даје пам обавештења један нозив, који носи потппсе нознатнх научника, пардаментараца разних нартија, људи из практичнога живота, књижевника и школских људи. Он удара најпре на школску схоластику, на мртво знање из књпга, на прецењивање интелектуализма, за тим на школску бирократију, и место тога тражи: хармонично образован.е тела и духа, васпитање воље на основп принципа рада, стварну наставу на основицн очигледности и властнте радиностп ученнкове; даље, такав школски организам, који се може прилагођавати; правилнију поделу права на поједине врсте школа и нарочиту нажн.у на оне већипом непознате стручне школе, које у најкраћем времену дају спрему за практичну зараду; нрилагођење школе времену, природи и животу, обазирање на потребе произвођачких сталежа и уоппгте живљу школску политику, која пази на потребе и жеље свих друштвенпх слојева и гледа да нх задовољи.