Просветни гласник

428

НГОСВЕТБН ГЛАСНИК

Радн нохпомагата ових тежња основан је нарочити часонис, „8сћи1геЈогт", којим сада управља тгнсац ових редова (Елајнпетер). Овај је лист ноставио себи задаћу, да критиком теорије и праксе досадањих школа докаже, да се оне не могу одржати, и да на основи позитивннх предлога покаже, како се оне могу нобољшати. Исту задаћу ставља себи н друштво, чијем се осниван.у тежи п које ће се у облнку месних груна раширнти но целој монархији. Оно ће нарочито радити на неговању жаве речи и чим му средства допусте, иристуниће оснивању једне угледне школе. И без друштва било је рада у носледње време. У дневним листовима као и у часоиисима вшие нута су излазили чланци, који су иажњу шире публике свраћали на иотребност реФорме наших школа а на нојединим местима држанн су и зборов I ради ове ствари. Најдаље је напреловао рад у нарламенту. Ту су посланици пријатељски расположени према школској реФормн више пута ову ствар иокретали и имали тај успех, да је министар нросвете, одговарајући на једну посланичку интерпелацију, иризнао потребност реФорме за гимназију и роалку. Најмање је ово признање рашпрено по школским круговима. Овде скоро једнно имају реч хвалиоци старога. На последњем скупу наставннка средњих школа, који је био у Бечу о Ускрсу 1906. годнне, писац ових редова поднео је реФерат о главним правцима нотребности реФорме у средњој школи, у ком је као најважније захтеве о?начио увоћење принци а рада и рачван.е вншега течаја са евентуално заједничкнм нижим течајем. Већина скупа је међутим нашла, да треба сасвим одбацити већ саму мисао, да бн се могле службено уздрмати основе наших школа. Шта више, нроФоеор ХеФлер (НбПег), који је недавно као последник Вилманов иосгављен за нроФесора Недагогике на универзитоту у Ирагу, ишао је тако далеко, да је тврдио, како „нико се не налази у овој дворници, који би могао за I аше гаколе иоставити бољу основу од нацрта организације од 1849. године." И код гаире нублике требаће још много рада, нре но шго она увиди иотребност н важност здраве школске реФорме, а још више, пре но гато се у дело нретвори то, што она увиди. Битну помоћ моћи ће учинити аналоган нокрет у Немачкој Царевини те ће тако и у Аустрији с радошћу и задовољством бити ноздрављена нојава и рад новога часописа, као што је „Оеи1бећег ГгићИпд", који тен;и истим васнитним идеалима. * Коедукација у Баденској. — Ни у једној земљи зацело ни.је као у Баденској иокугаавано да се у тако разном облику нрактички реши питање о вишем школском образовчњу женске деце. Дабоме збо; еупротноети у мишљењу није ни тамо још бнло могјћно доћи до завршнога суда о најбољем облику вишега девојачког образовања. У тим приликама заслужују без сумње потпуну пажњу искуства, која с-у учнњена са тако јако нападаном коедукацијом, заједничким образован.ем мушке и женске деце иу вишим школама, јер, и ако је мали број годнна, на које се може осврнути овај нови покушај, та мисао нанредује не само код гаколских људи већ и у круговима родитељским. У гаесторазредне реалке у мањим градовима Баденске иуштана су женска деца већ и раније, ако је општима давала свој нристанак. Главна школска унрава издала је нре пет година онште донуштење, да се женска деца нримају и у деветоразредне више заводе, гимназије, реалне гимназије,