Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

663

Кад нам испитивачки прибори и ииструменти буду савршенији и изоштрениЈИ, бесумње ћемо доспети, да откријемо проста испод компликованих а потад компликована испод простих и, наноследак, сличним поретком поступања на таквом истраживању, не можемо унапред предвидети — чиме ће се завршити тај недогледни ланац. На томе путу мораће се свакако негде застати и, да се не би наука онемогућила, тј. да се не повреде иди окрње њене битне основе, — мораће се заетати управо онда, кад се буде нашда простота. То је управо једини критериум иди терен, на коме можемо засновати грађевину наших уошптавања. Ади да ди ће овај терен бити довољно чврст и солидан, ако та простота буде само привидна? 'Го ћемо морати још да испитамо. Да бисмо то поуздано знали, треба најпре да видимо, какву улогу има веровање у простоту у нашем уопштавању. Напред смо вериФиковали један прост закон уз прилично велики број оделитих случајева; не можемо никако допустити, да је тако и толико пута поновљено тврђење само случај неке среће, па отуда и закључујемо, да закон, уопште узет, — мора бити истинит, Керр1ег напомиње, да се сва она места, што их је посматрао Тусћо (1е Вгасћо на некој иланети, находе на једној истој елипси. Он никако и не долази на ту мисао, да је Тусћо, услед неког изузетног случаја, свакад посматрао небо само у ономе тренутку, у коме .је прави пут планете имао да пресече ту елиису. Шта нам је потад згодниЈе да усвојимо, да ди простота одговара исгини иди она открива неку компдиковану, умногостручену истину? Хоћемо ли, дакле, дати признање утидају ведиких бројева, који уједначују индивидуадне разлике иди ћемо бити захвални оним ведичинама односно мадености извесних ведичина које допуштају, да се извесни чданови напусте, па и поред тога, не можемо их, ни у коме случају, иодвести случају. Та простота, без погдеда на то, да ди је, дакле, истинита иди привидна, никад није без узрока. По томе дакде, свакад се можемо само на .једно оддучити. и ако је неки прост закон посматран у разним одедитим придикама, ипак ћемо моћи с правом претпоставити, да ће он и у аналогим случајевима остати и даље истинит. Кад бисмо овај закључак одбацили, значило би да признајемо — да нема места удози случаја. Међутим, ипак, постоји нека разлика. Ако би простота била истинита и ироницавија, онда ће се она противити увећаној тачности наших мерида, справа за мерење; ако, дакде, верујемо, да јеприрода до дна проста, онда морамо градити закључак из неке приближне простоте на неку строго узету простоту. Тако је чињено и пређе у овој науци; но ми данас немамо више права, да то исто чинимо.