Просветни гласник

664

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Све што бисмо могли по томе рећи, то је: да је нпр, простота Керр1ег-ова закона само привидна. То ништа не смета, да се он може примењивати готово на све аналоге системе Сунчева система, ади то не допушта, да су оне, строго узете, посве тачне. За овим Ротсаге упознаЈе нас са улогом хипотеза у науци, и идентиФикујући ову еа уопштавањем, истиче њену удогу и њену релативну значајност у научноме схватању. III. Улога хипотезе. — Свако је уонштавање — хипотеза; хинотеза, дакле, мора имати неку неоспорну улогу, која јој шта вшне није никад ни порицана. Али она мора свакад, што пре и у колико је могуће чешће, бити подвргнута вериФиковању; по себи се разуме, морамо је, без дугог размишљања или позадног мишљења, одбацити, ако не могне издржати то испитивање. Тако се одиста њоме и поступа, али понекад нам је досадно да ово морамо чинити. Такво досадно расположење није опет свакад онравдано. Физичар, који је одлучио, да се строго држи неке своје хипотезе, биће напротив задовољан, јер у томе находи непредвиђену прилику за неко откриће, проналазак. Свакако унапред ћемо веровати, да није лакомислено прихватио своју хипотезу, и да се стално држи само последњих нознатих чињеница, Фактора, који могу зар нешто утицати на посматрану појаву. Ако вериФиковање није могуће, онда то нотиче отуда, да прететоји ма шта неишчекивано, необично; мора се, дакле, открити нешто непознато и ново. Је ли сад та, тако прерађена, хипотеза бесплодна? Са мало скрупула могли бисмо рећи, да је она учинила науци више услуге од неке нраве хипотезе; она није само пружида прилику одлучним огледима. ексиериментима, него је шта више допринела, да се такав оглед случајно изврши, п да се из тога не изведу никакви закључци, кад не би било места такво.ј хипОтезн; у томе се поступку не би могло видети ништа необично, само би се, не изводећи отуда закључке, утврдио један Факат више. На овоме месту Ротсаге истиче врло духовито и знача .Јно нитање: Под каквим је погодбама потад без оштете употреба хипотезе? С разлогом на неоспорно правило, није довољно да је само потчинимо огледу, екснерименту, јер и без тога има опасних хинотеза; такве су понајпре и управо оне, које се чине прећутно и незнано. Зато, што се таквим хипотезама служимо незнано. ми смо управо и неспособни, да их одбацимо. У томе одређивању може нам учинити неку услугу математичка Физика. Попут тачности која је њо.ј својствена, она нас нагонн, да све хипотезе Формулишемо, које бисмо хтели незнано да употрсбимо без математике. Уз то морамо нагласити, да је од необична значаја, кад хипотезе не разграњавамо прекомерно и ако их оделито наредно излажемо.