Просветни гласник

666

ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

хоћемо ли бити у праву или не, ако га будемо сматрали као брзину; иа ии потад, кад би нам могло то тврдити, да емо били у праву или не, да га назовемо х, а не у. Ове индиФерентне хипотезе нису никад опасне, нарочито уз претноставку, да нам се њихов карактер или особине не учине непознати. Оне могу бити корисне, било као помоћна срества у рачунању, или да, уз конкретне преетавке, иотпомогну наше разумевање, — да њима управо згодније Фиксирамо идеје. Стога, дакле, нема никаква основа — да те хипотезе одбацимо. Хииотезе треће категорије су истинита уонштавања. Оне су на име такве, да могу бити искуством утврђене или обсснажене. Било да смо их усвојили попут верификовања или одбацили, оне ће у оба случаја бити нлодне, али само с разлогом на ону раније учињену напомену — ако нису одвећ умногостручене. У закључку овога одломка, који, као што смо напред видели, говори о хипотезама у физици , Ротсаге баца необично ориђиналне погледе на право порекло математичке Физике, који су од великога научног значаја за теорије модерне Физике. IV. Порекло математичке Физике. — Полазећи корак унапред морамо изближе разматрати погодбе, под којима се могао извршити развитак математичке Физике. У нрви ноглед увиђамо, да су настојања научара ове области била свакад управљана, да непосредно искуством усвојену сложену појаву рашчлапе у неки врло велики број простих, елементарних појава. То се постизава, вели Ротсаге, на три различиа начина; нонајпре у времепу. Место да се обухвати поступно развијање неке појаве у њеној целини, обично се чини покушај, да се веже сваки тренутак времена с оним, што је непосредно претходило: узима се, дакле, да садашње стање света, васионе, зависи само од најближе прошлости и да није никако, управо рећи, упливисано сећањем на неку много удаљенију прошлост. У место да непосредно разматрамо и изучавамо сву хрпу нојава, могли бисмо се помоћу те поставке ограничити на исписивање „диФеренцијалне једначине појаве"; у таком случају заменићемо Керр1ег-ов закон Ке\'1ои-овим законом. На томе се заснива покушај рашчланавања појаве у иростору. Искуство нам пружа на то неку замршену укупност Факата, који се одигравају у некоме прегледном простору одређене раснростртости; стога морамо најпре покушати, да елементарну појаву одатле одвојимо, која је унаточ томе локализована на некоме врло ограниченом делу простора. На то објашњење узећемо неколико примера, који ће учинити разговетнијим наше погледе и ред мисли. Кад бисмо се одлучили да проучавамо делање топлоте, у њеном укупном саставу, у некоме телу