Просветни гласник

670

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Неко би зар, на овоме месту, могао учинити питање: зашто уопштавање у физичкој науци тако радо узима математички облик? Сад је узрок томе лако запажљив; то не бива само зато, што се морају изразити бројни закони, него управо стога, што су иосматране по.јаве произашле из суперпозиције некога већег броја елементарних појава, које су све једна другој сличне; услед тога се, посве природно и уносе диФеренцијалне једначине. У даљем излагању, Ро1псаге вели, какг није довољно, да свака елементарна нојава буде потчињена простим законима, него и да све оне које смо комбиновали, морају уз то бити нотчињене једном истом закону. Јер само у такоме случају може бити корисно истицање маматематике: у самој ствари математика нас и учи, да слично сличним комбинујемо. Њен је управо циљ, да погоди, одгонета резултат неке комбинације, да уз то ову исту комбинацију не узима нарчетарски у поступак. Ако .једну исгу операцију понављамо више пута, она ће нам донустити да то нонављање нанустимо, чинећи нам могућим да унапред сазнамо резутат попут неке врсте индукције, Овде, вели, морамо напоменути, да се на овоме иољу пословања уопште, можемо узднћи само помоћу матсматичке индукције, јер нас само она може научити и упутити нечему новом. Без сарадње или помоћи те индукције, која је у извесну смислу различна од Физичке индукције, али је исто толико плодна као и она, — конструкција не би била кадра да створи неку науку. У закључку наноменућемо и то, да ,]е математичка индукција само тада могућа, кад се Једна иста операција, рачунска радња, може поновити до у бесконачносг. У томе смеру морају и све те радње бити међусобно сличне; у противном, пак, случају морали бисмо се свакако задовољити тиме, да их у самој ствари узмемо понова сваку на посе; но у томе случају — математика би била излишна. Но мишљењу Рошсаге-ову математичка Физика могла, је, дакле, постати: услед приб.шжно израженога хомогенитета, до кога су дошли Физичари изучавањем материје. У природним наукама находе се ове погодбе: хомогеност, релативна независност од удаљених тела, простота или једностручност елементарних нојава; стога су преставници описних природних наука принуђени, да се лаћају других врста или начина уопштавања. Одиста, ко се само темељније бавио природним наукама и природном историјом, моћи ће лако да схвати предње значајне ногледе на науку, које нам Ротсаге тако прегледно и тако убедљиво нреставља у своме спису. Та нас околност још живље постиче, да не застанемо само на овоме одломку, у коме је у главноме била реч о