Просветни гласник

НАУКА И НАСТТВУ

671

арироди а посебно о хииотезама у физици , него и да иознамо читаоце и са другим значајним одломком његова списа, у коме он излаже своје духовите и строго научне погледе на теорије модерне физике, њихов необично ведики значај и савремено стање науке. (Свршиће се)

УТИЦАЈ ЛЕКТИРЕ НА ВАСПИТАЊЕ И 0БРА30ВАЊЕ ЧУВЕНИХ ПИСАДА 1 — Ив. Теоктистов. С руског превела Косара Цветковикева

I Сваки критичар, бавећи се питањем о дечјој дектири хвата се тога предмета са унаиред узетом мишљу. Према томе један доказује да је читање детету некорисно, чак и штетно, деца треба да уче, и да читање у младим годинама ствара само резонере, брбљавде итд. Други, напротив, доказује да је читање деци врдо потребно, да се она под утицајем читања развијају и находе у њему основе идеала, који их после издижу изнад обична живота и његове тривијалности. Трећи, ако и не иде тако далеко, решава питање простије: деца воле да читају, то им.је природна потреба и право, и то свакако ваља за-

1 Читалац, свакако, може се и не слагати с пишчевим мислима, ни у свему ни у појединостима. Писац и сам изјављује да не даје носледау реч, него само другима утире лакши пут за даљи и успешнији рад на питању о дечјој књижевности. Своје студије о томе штампао је, као чланке, у појединим руским неда.гошким листовима. Неке од тих чланака скуиио је у једну књигу, » К ђ воиросу о д ^ тскомђ чтеши«, 1891., од којих су два, ево, преведена за »Просветни Гласник* кдо прилог питању о дечјој књижевности, које и у нас долази сад на ред. Уостадом, нек је и овде напомеиуто, савременије и напредније мишљење о дечјој лектири и дечјој књижевности појавило се код нас .још пре десетину година у »Просветном Гласнику* у приказпма дечјих књига (Јаша Продановић). Узгред речено још, чика Јова п чика Стева оу и пре нојаве таквога мишљења у критици примењивали тај новији правац одмах на првим странама својих издања за децу. Нначе у нашој дечјој књижевности ни данас нема никаква лдана.ни сређености. 11 док мања деца имају и приповетку и поуку и своје листове, одраслија немају иишта. Но у нриноветкама преовлађује она довољно не осуђена извештаченост и неприродност, а поука се бира и даје припадом. То тако иде још од »Читанчице« па редом кроз све дечје књиге. (Домановић је то два-трипут и исмејао). Приповетку и бајку, макар и за децу, може написати само уметник. Није немогућно из њихових творевина за одраслије изабрати што и наменити деци, и широј маси, наравно у јевтинијим издањима, добро смишљеним. Познато је да то и чине други народи, нпр. Французи и Руси. Они у јевтиним и малим издањима дају у целини иди у изводима дела својих и туђих класика, савремених књижевника,