Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

673

опет, познаје малога Б., којп је усдед читааа Робинзона заводео путопис, одатле прешао уопште на науку о земљи, затим на_ историју итд., дакле стао на потпуно реалну, научну, поддогу. Све што сам казао не тиче се далеке прошлости већ садањег момента: све ћете ви то и сами опазити ако загдедате у написе и рецензије о дечјим књигама. Шта више понеки од вас чудиће се зашто истичем тако познате ствари о којима не вреди говорити. Ади ствар је у томе, што је нитање о дечјој дектири врдо важно; и мадо је казати о њему своје мишљење, него се мора проучити што свестраније. Оно је врдо важно, посматрали га ма. с које тачке. Прво, родитељи сматрају за своју дужност да купују деци књиге, особито пред божић и ускрс; издају се масе књига са децу; има писаца и издавача за које су те књиге насушни хдеб; има низ књижарница ко.је живе угдавном од тих књига, — па, по томе, ово је питање живога, ведики трговачки посао који мидионе пушта у обрт. Друго, „потрошачи" су тих књига деца, дакде човечанство у добу када се утисци примају необично живо и остављају кроз цеди живот неизгдадљив траг. Како хоћете, ади у питању о дечјој дектири мадо чини ако ја изнесем своје дично мишљење, и ако умеднем узбудити читаочева осећања и хигшотисати га ускдицима, дирским издивима, када се закључци граде а рпоп иди према незнатном броју сдучајно прикупљених Факата. Потребно је нешто друго. Данас је, изгдеда, настадо време изучавању Факата у питању о дечјој књижевности. Томе се даиас приступа. Бар, недавно је изишда књига са задатком да испита какав утисак на дете чини ова иди она књига? Поменутој књизи, истина, насдов је: „Шта да се народу чита?" ади се угдавном дотиче књига за дечју дектиру. Књига је прекрасна, чини утешну цојаву у нашем друштвеном животу и без обзира на питање о дечјој дектири. Ади у нашем питању она не може ипак да буде пресудна, она даје само један низ Факата, само један начин за решавање задатка, а тај начин не мора и довести до жељених резудтата. Наставнице су саме одабираде неке књиге, читаде их ђацима и даваде им на читање; онда су победежени утисцн изражени на Физиономијама, у узвицама, пдачу, смеху, и наиосдегку у писменом иди усменом издагању прочитанога. И сад, на основу тога градива решавано је питање: да ди ту и ту књигу радо чита народ — одрасди иди деца? Ади ја бих запитао наставиицу: да ди би она жедеда да њени ђаци читају „Хуака," „Бој Руса и Еабардинаца," „Францидију — Венецијану" итд. Без сумње не би, јер ја не видим да су у номенутој књизи огледи чињени и са тим иди другим којим књигама пијачне књижевности, премда су такви књижевни производи много више распрострањени него напр. „Муму" и др. Узео сам као пример навдастито „Муму," јер читање тог уметничког производа, иросветни гласник, II књ., 3. св., 1907. 45