Просветни гласник

674

ИРОСВЕТНИ ГДАСНИК

ко.ји Је на Карлајла учинио неизг.хадљин утисак, изазива сузе и у сдушалица које нису тако нрохтевне и које су задовољне са мање добром ствари. Ади ово потоње, мислим, ништа не доказује. - Ја бих волео да се оглед учини баш са номенутим производом пијачне кн>ижевности, „Бој Руса и Кабардинаца", и то нарочито на девојчицама. Уверавам вас да ће свршетак те приповетке, кад лепа Мухамеданка умире на мужевљеву гробу, изазвати таке исте сузе и код њих. Натерајте их да писмено изложе садржину па ћете видети какав моралаи утисак чини тај по општем мишљењу лепи производ. 1 ) Допустите да вам испричам једну епизодицу из личних успомена. Дало ми се да ту ствар читам у 10—11 години, када сам већ читао бајке Одојевскога, започињао бајке Андерсенове и волео их, читао раније „Оливера Твиста" и одушевио се њиме. У то доба, дакле, пала ми је руку „Битка Руса и Кабардинаца". Био сам у војној гимназији; никаквих библиотека нисмо имали, нису на то полагали, и готово сваку књижицу су нам одузимали да нам је никад не врате. Да бих „Битку" спасао сличне судбине морао сам се затварати у мали орман, удешен уз столове који су стојали поред наших постеља (онда су и .спаваће собе и собе за одмор биле — једно исто). Кроз .једну пукотину на вратима од ормана унутра је продирала слаба -зрака. Било ми је врло неудобно седети, онако згурен, у тесном орманчићу. Али сам ипак прочитао ту „Битку". Смем вам казати уверено, утисак је био високо моралан, а осим тога стекао сам и нешто корисних знања: сазнао сам за кавкаске горштаке, дуготрајно ратовање Руса са њима, шта је то панцир, и како се старе ране могу понова отворити; а кад сам дошао до онога жалоеног свршетка. срце ми се стегло, у грлу ме гушило, и сузе су ми грунуле као плаха киша. Плакао сам у оној тескоби, у свом добровољном затвору, дуго и слободно, јер ме другови нису могли видети. Изашао сам из ормана чисто узвишен: иокренуло се у мени ново лепо осећање; и не само то, ја сам и до данас о тој књизи сачувао тај добар утисак, (отада нисам је никада више читао). Желео бих знати сад, шта ћете ви, састављачицо књиго „Шта да се народу чита?" чинити с оваквим Фактима? Треба да ову књижицу унесете у ваш каталог, јер она одговара вашим погодбама за добру народну књигу, тојест, оставља моралан утисак и допада се. Ако кажете да књига није „реална", нодсетићу вас на Карамзинову „Јадну Л.изу", у којој нема више реалности него у овојој, а ви пристајете да се и она чита. Ако кажете да је у „Лизи" други језик и други таленат, — па лепо, и ова „Битка" би се могла испричати с даром и добрим језиком. Речју, сва је ствар у садржини и утисцима,

1 Оглед је збиља иотпуно оиравдао иоју претиоставку. Впдети о томе II. свгску »Что читатћ народу?* Стр. 548.