Просветни гласник

45*

НАУКА II НАСТАВА

«75

а го ако и није по јачини подједиако у обема овим књигама, несумњиво претеже на страну „Битке". Све ово нисам казао зато да пред читаоцем нобијем вредност књиге „Шта да се чита народу", — напротив, држим да ће она с правом заузети место на стоду многих родитеља и васпитача. Ади хоћу да кажем само то, да пут за проучавање и решење питања о деч.јој лектири, узет у поменутој књизи, још не може да га реши потпуно а тачно, не само стога, што избор књига за народ врше учитељице, те се, по томе, деци опет намеће оно своје: него и из другог, важнијег. узрока. Добије ое нека врста утиска. Али шта ћемо сада, ако хоћемо да утисак тако рећи нређе у крв, да донесе резудтате ? И зар их ми можемо видети из Факата унетих у ту књижицу? Одговор ее може дати тек после десет, петнаест година, кад сдушаоци одрасту; онда ће они сами да кажу какве и ко.је леие утиске су добиди сдушањем, иди читањем, које књиге. И ако читање не даје сдичнога резултата је ди онда вредно бавити се таквим ситницама? Ја сам дично уверек да ће резудтата бити, ади ја не знам појединости које расветљавају ствар. Могу ди ја рећи да бољи и бдаготворнији утицај има „Муму* иди „Јадна Лиза" него ди ,Битка Руса и Кабардинаца" ? И тако, ми морамо још и одраслога човека упитати какве је књиге чигао у детињству, које су од њих и какав утисак на њ чиниле, какав су имале утицај, и како су се одазвале на његовом општем развићу и образовању, да ди му је жао времена утрошенога на њих, иди то време помиње с благосиљањем ? То се питање може посматрати са разних страна, а ја не претендујем на то, да у њему имам посдедњу и одсудну реч; ја себи задржавам један мали кутић, и са своје тачке гдедишта огледаћу да га осветлим, ади не са оне стране са које се оно обично осветљава. Да бих ту своју тачку гдедишта објаснио користићу се туђом речи. „Ио причању Квинта Курција у Бактрији су каткад бивале такве олује да је наступио савршен мрак, и песак што гаје ветар дизао потпуно је затриавао путеве, те путници, које затекне таква олуја, упирали су погледе у небо очекујући да се појаве звезде, па да им оне осветле мрачан и оиасан иут. Зар се то не може рећи и о књижевпости? И њене стазе, бива, покаткад замете свакојаки шљам, и по неки задутали путник напразно се труди да нађе трага заметену путу. У таком случају угледајмо се на Бактријане: оставимо се мрака око нас и скренимо поглед великим бесмртницима, и при њиховој светлости потражимо пута. БиограФије великих људи свакад су биде богате поукама, свакад су служиле као моћни стимул за високе тежње, — на њих се свакад гдедадо као на арсенал оружја, којим су одигране велике битке."