Просветни гласник

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

С овим беседничким речима Љуис приступа Гетеову животопису, и оне могу послужити као епиграФ овоме напису. За своју сврху одабраћу ноколико елавних писаца, у чијем је образовању књига играла важнију улогу, него у животу других каквих радника, а књигом су и завршили. Пажљиво проучивши све што се тиче нашега питања у читавом низу биограФија а особито аутобиографија, дошао сам до закључка, да те биограФије и аутобиограФије дају значајан материјал за правилно осветљење поменутога нитања. Нажалост само, дешава се не ретко, да биограФ бележећи детињу љубав према читаау заборавља да забележи и књиге које је читало или које су на њ' остављале дубљега утиска, што се може објаснити и нехатношћу и недостатком самих података и Факата. У вези са читањем истичу се и опште биограФСке црте, у главном о васпитној средини,о карактеру, нарави, склоностима, уређеним особинама детињим, што ни ја не могу прсћутати у појединим примерима. Разумљиво је што се за .један кратак напис, као што је овај, могу користити доказима тек из незнатне количине прикупљенога градива. II Што нас у поменутим Фактима прво запањава, то је огромни заачај књиге у васиитању и образовању чувених писаца — а не мање п у других великих људи. Ви видите како још од раних година, у неких готово од детињства, књига заузима мал' не прво место у аи- ■ хову животу, и ако не штамггана књига, а оно бајке, приче, песме итд. Са годинама се та страсг само развија и добија Јачи и лепши одсјај. Лесинг је у петој години већ волео књиге. Кад су родитељи хтели да га сликају и сликар замислио да га слика поред кавеза с тицом, мали се Лесинг томе одсудно одупирао и желео да га сликају поред велике гомиле књига, а друкчије боље и да га не сликају. Најрон је од пете године читао све што је дочеиао. Еум Волтеров (абат Шатонев) учио га читати по незгодноме спеву „Моисад", који јс мали знао на изуст у трећој години. Аурора Дидван (Жорж Санд) је у четвртој години знала тачно читати и знала је на изуст готово све Л.аФонтенове басне. Мати јој је певала народне песме, читала и причала чаробне приче о добрим и злим вилама, о вештицама, чаробницама и витезима који су се СЈ г кобљавали са разним чудовиштима, — и мало помало детиња богата и јака уобразиља се испунила садржином тих прича и бајака. С тим упоредо почело .је и развијање њене сопствене стваралачке моћи. Аурора је импровизирала и ћеретала својим детињским начином неке нриче и каже које је сама нзмишљала, и у коЈИма су сталпо парадирали добра вила, иринц и принцеза, али нису суделовале никакве рђаве личности нити је било каквих * несрећа. Њене су ириче имале још и ту особнпу да се никад ниеу