Просветни гласник

6«+

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Мади, ти све поимаш; како ти мислиш о томе, друже, ит.д., изрази којима је мати из нежности уједначивада мој узраст са својим, варајући саму себе, — те речи су ме понеде, и ја стадох с висине посматрати своју околину." Т. Пасекова пише о себи у 14—15 години: „Црви пут у животу загледала сам у свет око мене и почела мислити на њ. Сматрали су ме више за дете и нису се снебивади да преда мном говоре о стварима породичним и другим. Све што је пређе продазидо поред мене сад ме је занимадо, задржавадо ме и све сам подвргавада анадизи. Пратида сам сваку реч, сваки корак и сваки ноступак л>уди око мене, и пошто сам запазида раздику између онога што је у књизи и онога што је у животу, бида сам у недоумици. Да нису књиге једно а живот друго, мисдида сам, иди је то тако само овде код нас?" Такав протест против средине у којој се дете гаји меже да се заоштри врло јако, као у Решетњикова, чија даровитост оде на измишљање разних пакости којима се светио онима који су га вређади, тако да је, по речима Г. Усненског, постао нрава божја казна за све. „Добро ме избију", веди сам Решетњиков. „а ја одем негде у крај па мисдим: шта бих то могао још да им учиним али тако, да ме нико не ухватп ?" Сличан пример озлоЈеђеноети дају податди из биограФије, некада чувенога аутора Фантастичних прича, Хофмана. Ваља подробније проговоритн о таквим протестима противу васпитне средине. (Свршиће сеј.

У в о д У ИСТОРИЈУ ЕНГхЛЕСЈ^Е *ЛИТЕРАТУРЕ од Хиполита Тена

(СВРШЕТАК) Средина. ГГошто је тако онредељен унутрашњи скдоп једне расе, онда треба посматрати средину у којој та раса живи, пошто човек није сам на овом свету но живи и с другим људима а у оквиру природе. На прву ону и сталну основу, надовезују се још и други случајни и споредни отисци, и тако Физичке иди друштвене окодности мењају или допуњују битност онога што је поддожно њиховом утицају. Тако, у једном случају дејствује клима, и ми, и ако само као кроз маглу можемо да пратимо историју народа аријских, почев од њихове заједничке отаџбине па све до оних крајева где су се доцније