Просветни гласник

НАУКА И НАСТЛВА

стално настанили, — можемо ипак да тврдимо, да ова ведика раз- 1 личност што се види између германских раса сједне стране ц грчких и латинских е друге, — да она долази највише због разноликости нредела где су се настаниле. А оне прве расе пастаниле су се у хладним и влажним крајевима, ио барским шумама, или по обалама каквог дивљег мора, опкољени меланхолнчним и наглим сензацијама, а шта води пијанству и тешкој храни и животу дивљем и пљачкашком. Друге пак настаниле су се напротив у најленшим крајевима, на обали једног дивног мора, што им је одмах развило морепловство и трговину, хранили су се најлакшом храном, а одмах, још у почетку, били упућени ка друштвеним навикама, ка политичкој организациЈИ, ка оним осећајима који развијају вештину говора, таленат уживања, проналазак наука, књижевности и вештина. У другом иак случају политичке су нрилике дејствовале, као што су нпр. у двема италијанским цивилизацијама: једној која се развијала само у правцу делања, завојевања, владавине и законодавства, доведене на то силом свога примитивног положаја налик на збег неки, на неки погранични етћопит, и силом своје оружане аристокрације, која је, због досељивања странаца и побеђених учинила, те су се стварала тако два непријатељска тела стављена једно према другоме, и која је само у честом и систематском ратовању налазила излива својим прождрљивим инстинктима. Друга пак," искључена из тога јединства и немајући великих политичких амбиција, била је, сталношћу свога онштинског облика, космополитским положајем свога напе и војничком интервенцијом суседних народа, — целокупна кренута стрмином свога величанственог и хармониског генија ка неговању слабострашћа и лепоте. У трећем опет случају видимо да су и друштвене ирилике остављале својих трагова, као што .је нпр. пре осамнаест векова Хришћанство или пре двадесет и пет будизам, кад су, око средиземног мора баш као у Хиндостану, оне крајње носледице завојевачке п последице аријске организације — донеле са собом несносно угњетавање, уништење личности, губитак сваке наде, и проклетство бачено светом, а због чега се почела да развија метаФизика, и кад је човек, у том жалосном стању, осећајући да му се срце топи, зачео пожртвовање, милосрђе, нежну љубав, благост, скромност и људско братсгво, и то зачео тамо у Хиндостану у помисли светског ништавила, и на обалама средиземног мора под очинским старањем самога Бога. — Кад човек узме да посматра инстинкте и урођене особине једне расе, једном речи начин на који она данас мисли и ради, нашао би у највише случајева да је то дело неког продуженог стања, неких извесних околности, неког сталног и колосалног иритиска над једном масом људи, међ којима сваки појединац а и сви укупно, били су, с гене-