Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

радије на генерацију. под непрестаним утидајем тих сила. А у П1панији нпр. то је била крстоношка војна против муеломана, која је трајала осам столећа и која је, прогонством Мавара, пљачкањем Јевреја, увођењем ииквизиције и катодичким ратовима. — скоро доведа народ до исцрпљења. У Енгдеској једно подитичко уређење од осам столећа које упућу.је човека на независност и носдушност, и навикава га да се, под окриљем. закона, заједнички бори. У Француској латинска организација, која се исирва наметнута мирним варварима, доцније ломи оним општим рушењем, како ће се опет, бдагодарећи народном ипстинкту, подићи, — развија се под наследним краљевима и на носдетку постаје једна врста републике пред којом су сви равни, и коју централишу и унрављају династије издожене реводуцијама. Ето то еу они најјачи узроци који тешу и дотерују примитивног човока, и који су народима оно што је појединцу образовање, проФесија, положај и становиште. У тим узроцима сустичу се све спољне силе које дељу човека и којима спољашњост дејствује на унутрашњост. Моменат Мећутим, постоји и још један трећи ред узрока; јер опет оно дело, које су заједнички створиле унутрашње и спољашње силе, доприноси такође стварању онога дела које иде за њим: и поред сталне импулсије и дате судбине ностоји још добивена брзина. Делање народног карактера и датих околности не врши се као по каквој чистој табли, но по табли на којој су већ извесни отисци обележени. А према томе кад се бележи на табли, да л' у јсдном момвнту или другом, и отисци су различити, а то је довољно па да крајњи резултат буде различан. Ето нпр. узмите да посматрате два момента у једној књижевности или вештини, Француеку трагедију нод Лорнељом и под Волтером, грчко позориште под Есхилом и под Еврипидом, латинску поезију под Лукрецијом и под Клаудијем, италијански живопис под да Винчијем и под Гвидом. Несумњиво је, да се, и у тим двема екстремним тачкама, главна консепција није променула, и у једној и у другој непрестано се преставља и црта један исти људски тип: и облик стихова и грађа драма и тела остали су исти. Али између осталих разлика постоји и та, што је један од тих вептака претходник а други следбеник, што први нема модела а други га има, што први гледа ствари лицем у лице, а. други их гледа посретством првога, што су се многи делови вештине усавршили, што су се простота и ведичанственост утиска смањили, што су се она пријатност у посматрању Форама и преФињеност Форама увећале, једном речи што је прво дело. А и сједним народом тако вам је исто као и с једном биљком: исти сок, под истом температуром и на истом земљишту производи, у разним степенима своје елаборације, разне Формације, пупољак, цвет, плод. семе, али увек тако, да је следећој услов претходећа Формација