Просветни гласник

НАУКА Н НАОТАВА

687

и њена смрт. Погледате ли пак један, не тако кратак моменат, но један од оних широких развоја који обухватају .један иди више векова, као што је средњи век ил.и наша последња кдасична епока, доћи ћете на исти закључак. И у том времену влада једна главна консепција; за две стотине, за пет стотина година био је људима идеалан човек, у средњем веку каваљер и калуђер, а и нашем класичном добу дворски човек и беседник; та основна и универзална идеја, маниФестирала се у свим правцима рада и мисли, и пошто је прекрида свет својам делима, која су и нехотице била систематичиа, почела је да клоне, док је нијо и нестало. А поеле ње нова се једна идеја диже, ко.ја ће бити тако исто силна и нродуктивна. Сад ставите да та друга идеја зависи у неколико од прве, и да она прва идеја, комбинирајући свој еФекат са ОФектима народног генија и околних прилика, даје правац стварима што следе. Ето, но томе се закону образују они велики историски токови, а ту подразумевам дуге владавине једног извесног духовног облика или владајуће мисли, као што је она периода говорничких класиФикација што се зове класично доба, или онај низ мистичких синтеза што се зове александријска и хришћанска епока, или онај низ митологијског цветања ко.ји се налази у зачетку Германске, Индије и Грчке. Како је исхорија један и 0В Д е > као и свуда, у осталом, наилазимо ироблем психолошке ме- на онај механички проблем, по коме је целоханике. У кодико се може купан еФекат збир тачно опредељен величино.м предвидити. и дравцел сила које га производе. И .једина разлика између гих моралних и оних физичких проблема та јв , што се правац и величина у оним првим не може мерити као у овим другим. И ако су и потреба и сиособност количине, у којима може бити постепености као и код притиска и тежине, ипак се те количине не дају одмерити као што се да одмерити притисак и тежлна. Те количине ми нисмо у стању да опредељујемо ни тачним па чак ни приближним Формулама, но их само схватамо помоћу неких литерарних утисака; јер нам једино остаје да бележимо оне главне појаве којима се оне испољавпју, и које тако опредељују њихов положај. Али, и ако средства познавања нису иста у моралним и у физичким наукама, ипак се, пошто је у обема материја иста, подједнако састављена из сила, праваца и величина, — може рећи, да се, и у једним и у другим, крајњи еФекат производи по истом правилу. Тај је еФекат велики или мали према томе да ли су основне силе велике или мале, и делају, више мање, у истом смислу, према томе како се ра-зни еФекти расе, средине и момента комбинују, да ли надовезујући се један на други, да ли потирући Једак другог. А на тај начин објашњавају се и дуга немоћ и велики уепеси који се неправилно и