Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

691

земљоделске, родословне и кућевне, једном речи праве етикете за свадбе и за пољска добра. Према томе нити су имади своје митологије, нити ФилозоФије, нити поезије, а и оно што су имали, било је туђе, позајмљено. А као и свуда и овде се нримењује Закон узајамне зависности. Једна цивилизадија то вам је тел.о чији се делови држе, као што се држе делови једног органског тела. Као год што се у једној животињи инстинкти, зуби, удови, костур, мускули, држе између себе тако, да најмања промена једног од њих изазове кореспондирајућу промену у другима, и као год што вешт природњак може на основу каквих делића неког органскога тела, да резоновањем скоро потпуно реконструјише то тело, исто тако у једној цивилизацији вера, филосоФИја, облик породице, књижевност, вештине образују један систем, у којем свака локална промена изазива општу промену тако, даједан вешт историчар који у једној цивилизацији изучава само један мали део, види, и може у напред да определи и карактере осталога. У тој зависности нема ничега магловитог. Њу опредељује у живом телу прво тежња за испољавањем једног извесног основног типа, а затим потреба у којој се налази да има органе, којима ће се помагати како би могла живети. Оно пак што сваку цивилизацију опредељује, то је онај стварајући елеменат који се налази у свакој великој људској креацији, и свим околним креацијама, а под тим разумем неку способност, неку подобност, неку стварајућу наклоност, која имајући свој одређени карактер, уноси га са собом у сва делања којима она прпеуствује, и у колико се сама мења, мења у толико исто и сва дела при којима је суделовала. VII. Закон стварања једне Пошто смо дошли довде ТО можемо, да групе. Примери и упут- назремо главне црте људских мена и можемо ства ' почети истраживати опште законе који не управљају само догађајима него читавим класама догађаја, не дакле само овом религијом или овом књижевношћу, но читавим групама књижевности и религија. Ако н.пр, претпоставимо да је једна религија једна метаФизичка песма праћена веровањем, и у исто време додамо како има извесних момената, извесних раса и извесних средина, где се веровање и песничке и метаФизичке подобности заједнички и са необичном јачииом развијају. Ако ногледамо на то да су се хриЈпћанство и будизам развили у времену грандијозних синтеза и у мизерији сличној угњетавању- која је подигла занешењака Севенске (Сетеппез). Ако признамо да су се примитивне религије развиле буђењем свести људске, у времену цветања маште људске, у времену највеће наивности и највећег веровања. Ако затим погледамо на то да се мухамеданство јавља са рађањем поетске прозе и консепције 46*