Просветни гласник

«92

ЛРОСВЕТНН ГЛАСНИК

народног јединетла у једном народу неприступачном науци а у моменту — једног наглог духовног развоја — онда, из свега тога можемо закључити: да се једна редигија рађа и онада, реФормише и трансФормише нрема томе, да л.и прилике са више или мање енергије нојачавају и скупљају своја три основна инстинкта (Јпз1Јпс18 ^епега1еигз). И према томе лако је разумети зашто је религија ендемична у Индији где су мозгови имагинативни, философски и ексалтирани раг ехсеИепсе; зашто се тако чудновато и тако ведичанствено развијају у средњем веку у угњетеном друштву, код иових језика и нових књижевности; зашто се у XVI веку диже са једним новим обележјем и са херојским ентузијазмом у времену свеопштег препорођаја и буђења германских раса; зашто .је у грубој демокрацији америчкој и нод бирократским деспотизмом руским раштркана у бизарне секто; и на посл.етку зашто је данас раепрострањена по Европи у тако разним иропорцијама и обележјима према разлнчности раса и цивидизација. А тако је са сваком граном људскога стварања, с књижевиошћу, с музиком, с вештинама и цртежима, с фидософијом, с наукама, с државом, с индустријом и са свим осталим. Свакој од тих грана узрок је каква морална дисиозиција или скуп моралних диспозиција. С тим узроком она се јавља, без тога узрока ње нестаје; снага и интезивности њене зависи од снаге и интезивности тога узрока. С тим узроком она је везана као штоје какав физички Феномен везан своме услову, као што је раса везана за расхлађивање околне температуре, или као што је дилатација везана за тонлоту. И у морал.ном дакде свету има парова као што нх има у физичком тако исто нераздвојно везаних један за другога, и тако исто распрострањених. Све оно што у једном од тих парова ствара, руши и уништава једну подовину, самим тим ствара, руши, уништава и другу подовину. Све оно што расхлађује окодну температуру, све то рађа росу. Све оно што развија лаковерје и у исто време оне широке погледе на свет, све то ствара веру. Ето, тако су <-е ствари развијале и тако ће се непрестано развијати. Чим знамо шта је био довољан узрок и покретач једној од тих широких појава, ли одмах знамо и оно што ће бити и оно што је било. Можемо рећи а да се не преваримо у каквим се околностима један такав узрок мора поново јавити, нредвидети му будућност и нажљиво онисатн неколико црта његовог развоја.

VIII.

Општи проблем и будућност историје. Психолошка метода. Вредност књижевностп. Иредмет ове књиге.

Ето где је данас историЈа, или боље рећи близу је, на прагу је ових истраживања. Пнтање се данас своди на ово: које је то морално стање које је произвело једну извесну