Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

69 3

књижевност, иди фидософију , или друштво, илји веттину, или читаву класу вештина? И који су услови расе, момента и средине најподеснији да створе то морално стање. За сваку од тих Формација и за сваки њихов огранак има једно нарочито морадно стање које се разликује од других; тако има једно за вештине у опште и једно за сваку врсту вештине: за архитектуру, за сликарство, за скултуру, за музику, за поезију. Свака од њих има своју оделиту клицу на широком пољу људске психологије; свака од њих има евоје законе, и једино силом тих закона а не случајно, као што то изгледа, развија се и цвета поједина од њих међ недоношчадима у сусеству, као што је нпр. сликарство у Фландрији и Холандији у седамнаестом веку, или поезија у Енглеској у шеснаестом веку, или пак музика у Нсмачкој у осамнаестом веку. У тим моментима и у тим земљама околности су се биле стекле за једну вештину а не за остале, и у оно.ј општој неплодности само је једна грана цветала. И тако, историји је данас дужност да истражује та правила људске вегетације. Свакој засебној Формацији треба ироучавати њену особену нсихологију, и тако трудити се да се склопи целокупна слика стварајућих услова и окодности. Од тога вам ничега деликатнијег нема, ал' у исто време и ничега тежег. Монтескије је ночео с тим, ал' у његово доба историја је била сасвим нова, да би могао успети. Тад се још није знао ни пут којим је требало поћи, а и данас га уосгалом тек назиремо. Али као год што је астрономија један механички проблем а физиологија хемијски, исто је тако историја у ствари само један асихолошки ироблем. И вештака, и побожног човека, и музичара, и номада, и човека друљевног, свакога појединце од њих ствара један нарочити систем утисака и унутарњег делања; сваки од њих има своју моралну историју и свој нарочити склоп са извесном главном подобношћу и неком цртом која их карактерише. Објаснити свакога од њих значило би напиеати читаву главу најинтимније анализе, а међутим тај рад налази се тек у зачетку свом. Један једини човек, Стендал, ^уховитошћу својом н чудноватим васпитањем својим, преду.зео је тај рад, и всћина читалаца још и дан дањи налази да су његове књиге нејасне и парадоксалне, значи, да његов таленат и његове идеје нису биле савремене, и да свет није разумео ни његова изврсна нагађања ни дубину његових речи, ни зачуђавајућу тачност његових појмоаа и његове логике. Свет није видео како он, ма да је изгледао као човек који само воли друштво и лаки разговор, објашњује најкомпликованије унутарње меканизме, како је знао да обележи прстом оне дедове тог меканизма који тај меканизам крећу; како је у проучавању историје срца унео чисто научњачку методу срачунавања; како је први он обележио основне узроке, а ту разумем народности,