Просветни гласник

694

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

кллме и темпераменте, једном речи: да је проучавао осеКаје као што и треба да их човек проучава. т. ј. као природњак и Физичар. чинећп иодеде и мерећи силе. И због свег тога људи су иашди да је сувопаран и ексдентричан, и с тога је и оетао усамљен, пиш-ући романе, иутописе и белешке за што је сам желео, и у ствари и имао свега једно дваестину читалаца. У тим кљигама међутим наћи ће се још и данас најбољи покушај да се прокрчи пут који сам ја предузео да опишем. Нико није боље од њега проповедао да се отворе очи, да се погдеда око себе, и да се виде прво они људи, што су око нас и живот садашњи, а затим стари и аутентични документи; да се чита и између линија, и да се, под старим каквим сдовима и под нашкрабаним текстовима, назру они прави осећаји, оно кретање мисли и оно д5 г шевно стање у којем је то писано. У списима Сен-Бева и списима немачких критичара може читалац да види све оно што се из каквог књижевног документа може да изведе. Кад је тај докуменат богат садржином и кад га човек зна да тумачи, у њему се може наћи психодогија једне душе, а врл.о често и психологија једног читавог века и једне читаве расе. И према томе каква ведика песма, какав леи роман, исповест каквог великог човека, поучнији су но читава хрпа историчара и историја. Ја бих драговољно дао педесет свезака повеља и сто свезака дипломатских списа за успомене СеШш-јеве, за писма Св. Иавла, за оне говоре што је Л.утер при сголу држао, или за комедије АристоФанове. И ето у томе се састоји вредност књижевних дела: она су поучљива јер су лепа; њихова вредност расте са њиховим усавршавањем, и ако нам дају докумената, дају нам их стога што су сама она монументи. У колико једна књига више испољава осећаје, у толико има већу књижевну вредност, јер прави носао књижевности састоји се баш у томе да бележи наше осећаје. А у колико се више у једној књизи налази великих осећаја, у толико та књига заузима виши положај у књижевности; јер ако један писац ужива симпатије читавог једног народа и читавог једног века, он их ужива с тога што представља стање читавог једног народа и читавог .једног века. II с тога између многих докумената они су најбољи који нам стављају пред очи осећаје читаве једне ирошле генерације; Једну књижевност и нарочиту једну велику књижевност. Ти документи слични су оним крајње осетљивим инструментима, којима Физичари бележе најситније промене на једном телу. Ни устави ни вере не могу се с њима норедити, а опет законодавства и катехизиси обележавају душевно стање * само великим и грубим цртама. Међ' политичким пак и научним документима најбољи су документи говорнички и то како они са трибуне тако и они са катедре, па онда личне успомене и исиовести, а