Просветни гласник

НЛУКЛ II 1ГАСТЛВА 696

све то спада у књижевност, и тако дакле, сем онога доброг што је у њојзи, њој припада и оно добро што се у другога нађе. И тако ми видимо дакле, да се само нроучавањем књижевности може да нише морална историја и да се иде ка иознању психодошких закона од којих догађај и зависе. Овим делом својим ,ја сам покушао да нашшем историју -једне књижевности и да у њој тражим психодогију једнога народа, а што сам изабрао енглеску књижевност, то није било без узрока. Требадо је наћи један народ чија је књижевност и ведика и иотпуна, а то се врдо ретко надази; јер је врдо мадо народа који су за читавог свог века одиста мислшш и писади. Тако међ' старима латпнска књнжевност у почетку није никаква, а доцније служила се позајмицом и имитовала је друге. А међ' модернима немачка књижевност сасвим је штура за читава два века (од 1550 до 1750), а талијанска иак и шнањолска завршују се тамо око половине седамнаестог века. Грчка пак, Француска и модерна Енглеска дају, на против, потпуну серију изражајних монумената. Изабрао сам Енглеску с тога што је човек може непосредно да посматра, ношто још живи и цвета, а такву књижевност може човек много боље да проучава но коју од оних којих је већ нестало и од којих нам је само парчад остала, а после и с тога, што се битно разликује од Француске књижевности и што, нрема томе, њене карактерне црте одмах упада.ју у очи једном Французу. Осим тога енглеска цивилизација издваја се између осталих још и у то.шко што се поред свог снонтаног развоја морала да новија и нрема победама завојевача који су упадали у енглеске земље, и што се, оне три основе на којима је та цивилизација подигнута, т. ј, раса, клима и нормандска инвазија могу са највећом тачношћу на њеним монументима да носматрају. А на тај начин у енглеској историји може човек најбоље да проучи она два силна покретача људских трансФормација т.ј. природу, и оно што стоји на путу тој природи, и то да их проучи и сигурно и нотпуно у читавом једном низу аутентичних и потпуних монумената. Овим делом својим ја сам се потрудио да деФиншпем те првобитне покретале, да покажем еФекте њихове, да објасним како су изнели на светлост велика дела и политичКа и религијозна и књижевна, и како су развијали ова.ј унутарњи меканизам помоћу којег Је од дивљег Саса ностао данашњи Енглез.