Просветни гласник

698 нросветни гласннк

„Дисциалина не тежи само да васпостави тишинг, добар норедак у учионици и ревностан и марљив рад: она нисли на будућност и хоће да спреми људе. У неку руку њен је циљ да сама постане ненотребна. Школску власт треба вршити нада децом само у тој намери, да би се доцније она ослободила свакога јарма спољашње власти. По из овога не треба разумети да се номишља на какво апсолутно ослобођење човекове личности. У свако доба и у свима сталежима човек ће иматн да се покорава с .једне стране својим старешинама, како под заставом тако и у радионици, а с друге закону и његовим преставницима у друштву и животу. Али ова нужна нотчињеност не поништава слободу, која није друго до дисциплина коју сами себи налажемо, и предмет васпитивања остаје у свима ступњевима стварање слободних људи. „Одавде и потичу особине праве либералне дисциплине, која не тражи да утврди послушност на страху и на пасивним особинама душе, већ која се ненрестано обраћа личној делатности и вољи, која увек поштује достојанство детиње, која не ионижава дете, већ га узди;ке и која природне снаге не угугаује, већ их вежба да доцније могу саме собом владати. „Ово свесно и разумно ослобођење и јесте циљ васиитању, вели Греар, оно захтева од детета две неизоставне погодбе унутрашњега рада: мишљење иделатност; мишљење које ће му давати рачуна и делатносг која ће га одлучивати. Без овога двога нико се не може научити да влада собом. „Користитн се свима моралним способностима које скрива свест у ученика и упознати га с његовим добрим и рђавим тежњама, навикнути га да јасно гледа у душу своју и у срце своје и да буде искрен и истинит; учити га да се мало по мало вежба у оддукама и да правила која су му давали други нолако и неприметно замењује онима која с§н себи ствара, као и да снољашњу дисциплину поступно замењз'је унутрашњом; ослободити га, не неком чаробнон налицои, по старински, већ из дана у дан откидајући при свакои напретку по један беочуг од ланца који је његов разум везивао за туђ разум; затим, иошто је помогнут овако да постане свој господар, научити га да изађе из себе и да може сам себи судити и собом унрављати као што би и другима судио и њима управљао; издићи иу најзад високо над њим велике идеје о јавним и приватним дужностииа које се наиећу његовој људској и друштвеној нрироди: ето то су принциии васпитања, које из школске ди: циплине нреноси дете у дисциилину свога сопственог разуиа и које вежбајући његову иоралну личност у исто је време и ствара." 0 српеком преводу можемо сдободно рећи да је врдо добар. Он је био и пред стручним реФерентима, који су исправиди некоје недо-