Просветни гласник

РАДЊА ГЛА.ВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

731

дићи. Да се све то иомогне, добро је да стечајеви, као што је овај од Мнндстарства Просвете, што чешћи буду. То су наши погледи уопште. Што се тиче наше оцене иоднетих рукописа, она је у главном оваква. Пи један од тих руколиса није нас потпуно задовољио, али, све у свему узевши, држимо да је најбољи спис „Нада" од Владе Петровића и Крсте Димитријевића и да тај спие ваља примити и штампати као државно издање. У осталом, одмах ћемо ирећи на посебну карактеристику свакога списа. А) 1. „ Пада" од В. Петровића и К. Димитријевића. — То је збирка приповедака, песама н поучних састава „за девојчице и дечаке". Приповетке су моралне и историске. У моралним (Сан, Покајник, Ради па ћеш имати, итд. затихм; Баштовански долап, Лала и цреп, итд.) предмет је обичпо добар, Фабула у главном смишљена и природна. морал мало трезвенији гдегде него у обичним дечијим књигама (богат човек нпр. није конвенциенално неправедан и рђав; в. прнчу „Покајник") и, што је главно, излагање је просто, јасно и лепо, лепше не о нпр. у другим рукописима. Има у излагању ових иисаца, и то се не односи само на њихове ириче него и на неке друге саставе, нечега нарочито лепог, и то не уметнички лепог него иначе доброг, смишљеног, обазрнвог, методичног, педагошког што и одликује овај спис међу другима. Примера ради указујемо на описе у уводу приче „Баштовански долап" (в. стр. 11), где има стпла; на почетке састава „Пушчани прах" и „Ради па ћеш имати", где со мали читалац лепо и вешто уводи у ствар; итд. У историским приповеткама (или сликама), као што су „Смрт Хајдук Вељкова," „Косанчић Иван," „Раде Облачић", има мало више реторске и књижевне боје него што би требало (осећа се утицај историских ирита С. Сремца), али она ту не смета много јасноћи и простоти изражавања; замерили бисмо Фрази: „одмараше се на цвећу својих победа" (састав: „Високи Дечани"). Песме у овој збирпи нису сјајне, али „могу поднети". Поучни састави бољи су. 2. Светлост, од Пере Јовановића. — То је збирка од свега 12 састава, махом нрозних. Ту су песме сувише а лоше књпжевне (Мнр), басне и приповетке без много смнсла или занимљивости (учини зло, надај се), поучни и историски чланцн (Сеоба Срба, Обичаји у српском народу, Ђурађ Бранковић), где је, као и често иначе, и злагање врло рђаво. Излагање и стил уоиште су рђави у овом епису. Ми се нећемо задржавати дуго на показивању тога какав треба стил да буде у енисима намењеним деци, јер смо то у нашим ранијим извештајима о читанкама за оеновне шаоле довољно истицалп, мп ћемо само навести неколико примера из овог еписа, без коментара. „Лако шуштање литпћа, које поветарац њихатпе, утицаше на његову старачку и уморену душу,... и чпча Јеврем заспа" (Косовски раст). „Готово сваки рад, па п цео живот, испреплетан је испуњавањем тих обичаја" (Обичаји). „ Г Б. Бранковић био је један од оних Срба коме је ослобођење српског народа лежало на срцу". За свакога је јасно да ово нпје стил којим се пише за децу. •3. Родољуб, од Михаила Јовића. — Збирка која има повише иесама, приноведака, поуке. Само, збирка доста слаба. Песме су за мању децу, и доста лаке и празне, и прниоветке су често врло ненрнродне, и развучене. ПГто се развучености тиче, пример: „Снежана", где су два последња листа скоро непотребна; „Три вере " где је сличан случај с 4—5 последњих листова. Што се неириродности тиче, ње има нарочито у иричама: „Три вере", „Сестре", „Мара", „Братска реч," „Живот за другог" итд. У свима тпм