Просветни гласник

732

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

лричама ииа много лретеривак .а, аФектованости, апсурдности (в. приповетку „Братска реч, " опис спасавања живота). 4. Ризница, од Милорада Петровића. — У овој збирди иесама и прозних састава има иајпре добрих песама лонекипут, као: „Пред васкрс", где пма живости и лакоће; „Врба и трн," итд.; несму „Мишар," која је дуга и с књижевном бојом, не стављамо овде, пошто не држимо да је за лектиру дечију. Има, наравно, и слабих: „ Далматинче," итд. Али прозни састави су много слабији. Приноветке су врло баналне и отужне, или неприродне. Примери: „Незнана браћа", „Кажњена неиослушност", „Веран пас", итд. Олиси и историске слике празни су, без садржине, без онога што даје прави нојам о стварима. Такви су; „Студенида," „Деспот Ђ. Бранковић" (овде с почетка има пеке живости и пуноће, али одмах затим суво и оскудно исказивање и набрајање), „Босна и Херцеговина", Св. Сава итд. Писац је хтео да ту буде што краћи; учинио је, међутим, да му ти чланди не дају ни најмање слику онога што треба да престављају. Чисто поучни чланди обухватају каткад низ прецепата (ђачки здравац), где-где слорних, 5. Наше огњиште, од Станише Станипшћа. — Обратан случај од горњега, овде песме не ваљају. Узевши метар и ритам наших модерних и нимало дечијих пееника, писац каткад доста срећно имитује њима (Домаће кандило), али у више песама, скоро у већини, уноси у своје песме тако прозаичне ствари да би песма само као пародија могла добро изгледати. Писац је узео да опише многе радње у нољу и у кући у разно доба године, и у те описе уноси овакве стихове. У песми, ,Брање воћа," реч је о „набубрелим пуцима" грожђа, што „ ... чекају руку да их с лоза скине, „и у дубок чабар за гњечење рине." У песми „Берба" каже се опет: „Тако берба тече и грожђе се гњечи, „а ио винограду кличе се и дречи." У песми „Сиремање знмнице". после једног „поетског" описа ветра, који „јауче и вришти, урличе и вије," одједанпут се додаје; „Мајка пекмез кува." Таквих или сличних ствари има и у пуно других иесама: „Крсно име," „Крај огњишта," „Пролеће" „Лето" итд. У прозним саставима има излагања и стила који нису за децу а нису ни књижевни. Примери: „мала речица чисто плачући жубораше, кајући се за своје беснило, које јој стару срећу поквари" (Река). Или: „танани глас певачев пишти као фрула, затим се извиј8 као јаук, на задркти као лаорић,... трепери као јасика, јечи као бол... спушта се као утеха" (Мачји суд). Или; „усићио се и затегао као какав краљ на престолу" (Змај и дете). В) Сем ових списа, који су сви збирке ирозних и поетских састава са разноврсном садржином, има и других, где је садржина мање разноврсна или где су састави само у прози или само у стиху. Њих такође има иет. 6. Из живота у селу и граду, од Облачића Рада. — Писац је имао срећну идеју да у краћим ирозним еаставима опише радове у селу и граду, у свиш годишњим временима, и то у главном истичући оне стране радова