Просветни гласник

790

ИРОСНЕТНИ Г.1ЛС1И1К

Бесумње о тоже је већ и рани.је сањао лонеки смелији ду.х, да ће се на овај начин моћи по вољи утицати на животне процесе. Ова је мисао старија од нриче о Фаусту-и Прометеју, а оне су врло старе. Ади су у овом случају дотичне нреставе постаде на природан начин. Раннји су се радови д-ра Л.еба бавили теоријом о инстинктима. Жољац нпр. дети управо па пдамен. Катктад деже свуд око светиље куде у јутру мртве птице, које су удараде о дебеда стакда, како изгледа привучене бљештавом јасном светдошћу. Цвеће, које се гаји у соби, окреће ка светдостн сво.је цветне дистиће. Птицама нриписујемо интедигентност, а цвећу само привдачење светдошћу. Ади изгдеда да исте снаге управљају и цвећем и птицама. То је оно, што је иредузео да иснита д-р „1еб. Тиме је хтсо да објасни иочетак свих тако званих инстинката. Кад млада гусеница миди крају какве гране, где се нада наћи свеже пуиољке, који јој сдуже као храна, тада изгдеда да је то игра неке мрачне интодигеиције. Пошто се насити, враћа се натраг. Мува ће снети своја јаја у месо, у ком ће њене дарве наћи хране, али у масги не. Ова, и хиљаде других чуда, о некој сиди, која, како се чинп, утиче према одређсном циљу, задахнуда су Физиологију неким метаФнзичким духом. У низу интересантних испитивања показао је д-р Л_еб, да се сви ови чудновати примери могу објаснити на један врдо прост начин. Мдаде гусенице нпр. иду за светдошћу, док су гдадне. Кад више не могу наћи хране, почну да миде и то све док не поцркају. Ако им 1е хладно, оне се не крећу. Кад у иролеће гране тондо сунце, одмах почињу да се крећу навише. То ће радити увек и на свакој матсрији. Дођу лп са храном у додир, одмах почињу да ждеру. Чим се наждеру, уклањају се са светдости. Потребно је само претпоставити да светдост изврши у њима неку хемијску реакцију, кад су гладне, те то наведе животињу да се покреће. исто онако, као што се врши дејство на ФотограФској пдочици иди као што мешавина кисеоника н водоника доводи до експдозије. Дакде, овде су само дејства позптивног или негативног хедиотронизма, т. ј. неког привдачења или одбијања помоћу светдости. Исто је тако и с мувом. Известан хемијски надражај, који додази од меса, побуди муву да снссе своја јаја. Ови су надражаји заиста нотребни; али се онп могу и вештачкп изазвати. Краће речено. научним језиком, овде су просто хемијске реакције између извесних материја у кожи иди чудном органу мувином и у месу, тиче се једног нарочитог сдучаја хемијског утицаја додиром. Сдично овом је и у неких биљноликих животиња. Морске коприве, које су тако сдичне биљкама, да се једва могу од њих раздиковати, обавијају своје нежне пипке око комада меса од морског рака, а одбијају од себе куглице хартије, од чега је осећај за нас