Просветни гласник

792

ИРОСВКТПИ ГЛАСННК

рад, престравиће се од праве раскоши оријенталне у овако дугачкнм именима. Ади екснерименти су прости, те им се смисао не може погрешно разуметн. Кад је д-р Леб открићем „троФизмена" и ,тактизма" смело продро у поље духовних појава, то је први његов напад био управљен на најомиљенији наук морфолога, који се и баве проучавањем обдика. Цела је морфологија свезана за идеју, да је облик и структура .једне животиње последица компликованог склопа клицс, из које она иостаје. Нико није ни сањао. да се ово може својевољно променитн и то код самих нижих облика баш утицајем светлостп г топлоте, хемизма или теже. Д-р Леб је узео једну животињу нижег облика тако звану Ш<1гоШ-у, п од ње је исекао све израсли, док није остала само једна коцка. Без икаквог обзира на то која је страна пређе била горе, израсли су из горњег рогља пипци или краци, који чине главу, а са доње етране су израсле ноге. Кад се затим, пошто је било скоро завршено рашћење, окрену ноге горе, или кад би се изокренула животиња, која је природно одрасла, појавила би се глава до самих горе окренутнх ногу, а поред одсечене главе почеле су ноге да расту. Кад се у тело једне мале животиње, СепапИшз, иза леие главе, из које се шире краци, ма где нанрави неки урез, одмах се нојављују нова уста са својим прстеном од тентакла. А ако је урез малн, онда израстају само тентакли. Ти тентакли примају храну (одбацујући хартију и друге предмете) и привлаче је прорезу, као да су ту уста. Ако буду обоја уста, нова и стара, једна до других, тако да додирују исти комад хране, онда настаје борба. Наиђе ли тај комад између тентакла ириродних уста и тентакла уреза, где нису постала нова уста, онда по некад отму и слепа уста храну, и на тај начин може доћи ова животиња до несвојевољног самоубиства. Кад нресечемо на пола једну овакву нормалну животињу, на доњем крају горње половине израсту нова уста, па кад изврнемо животињу на бок, онда оба краја примају храну. Ако се даје храна наизмснце .једним па другим устима, онда једна уста повраћају храну, коју су тек прогутала, кад друга примају храну. За овим дођоше други безбројни ексиерименти, ретки и чудновати, који су нравце такви, да се од њих човек мора запањити. Тако прост додир са неким чврстим телом може да преобрати један орган у други. Једни се органи јављају на најнескладнијем месту, другн се пак пресађују. Нриродно је да се овог рада прихватише стотина других испитивалаца на целој земљи, и тако — да наведемо један пустолован лример — ту скоро пронађе Риберт, да, кад се нека жлезда пресади на уво морског свињчета, отпочиње она нормално да лучи, чим се свињчо окоти.