Просветни гласник

НАУЕА И НАСТАВА

Јумова критика бесконачнога критичви ивложена упо редо са основним инфинитистичким и финитистичким кондепцијама простора — Никола М. Поповић —

Мото : Празан простор је Фикција математичара. Осетивши таштину света и бод с којим је људски живот тако тесно скопчан, фидозов је нагнан не само да посумња у вредност света^ већ и у саму реалну егзистенцију његову. Отуда прво литање које се јави у души ФилозоФа гласи: да ли свет постоји; да ли у опште нешто постоји, или је пак све то гато се души човековој чини као егзистентно ништа друго, до ли хладна обмана, пуста илузија, празан сан? Ако је тако, онда за ФилозоФа настаје друго питање: Па зашто се при свему томе нама чини као да нешто постоји; откуда то да ништа не постоји, а нама ипак изгледа као да има нечега ? И кад о томе дубље промисли, он увиди да се реалитет света мора да призна. Тиме је филозов дошао на прави филозовски проблем, проблем света, и отуда он има да одговори на следеће питаае: ношто свет несумњиво постоји, онда какав је он? Али дотле иде само теориски филозоф ; практичар филозоф може првобитно да стави у сумњу само вредност егзистенције света, а нс и саму егзистенцију света. Праксичар фнлозоф може да претпоставп оно што теоретичар има тек да испита. Њега се не тиче нити Форма саме реалности нити квалитет реалпости, њега се, другим речима, не тиче од чега је саграђена та колосална зграда што се зове свет, нити која је Форма, какав је план те зграде. То су питања на која има нрвобитно да одговорн теориски философ . Ну ближи однос теориске ФилозоФије, према практичној нас се овди не тиче. Главно је да смо