Просветни гласник

НРОСВЕТНИ глдсник

Обрада настакнога градива Пошто се градиво правидно од.чбере и распореди према смеру, треба га са ученицима тако обрадити, да опо ностане њиховом својином. Обрађивање наставног градива обично се узима под именом „метод" у ужем смислу. Врло често можемо чути чак и од педагога, како сваки учитељ мора имати свој метод, који је сам смислио, јер иначе нема успеха у раду. То је из основа погрешно. Метод може бити само један, који је тачно одређен психолошким законима. Оно, нак, што се брка под именом метода, то су само субјективни начини поступања, то су више спољашње стране једног истог психолошког метода, то су само манири или начини у схватању и примењивању психолошке методе. Сам, пак, наставни ноступак новија дидактика је необично упростила ирема методском надметању у прошлим годинама. Рашчистило се с тако званим Сократовим, хеуристичким, акроматичким и др. методама. Остао је само један усавршени метод, који је изведен, као што рекосмо, на основи закона о човечјем духу, и без кога не може бити ни најдаровитији учитељ. То је тачна и свршена ствар. Тај природни, исихолошки моменат износи се у формалним стуињевима. Чињени су приговори, а и сада се чине, како Педагогика Хербартовог иравда у својим Формалним ступњевима развија у школи вербалнзам. Међутим то је с непознавања ствари. Она но само што не допушта вербализам, већ му је и највећи противник. А име „Формални ступњеви" долази отуда, што они иду у психолошком реду један за другим. Ако се хоће наставом да утиче на развитак духа васнитаникова, а не да се ствари и њихова имена уче само напамет, онда свако градиво, па и религијско, мора у васпитној школи да прође путем што га означују Формални ступњеви. У обради градива по Формалнпм ступњевима могу се у главноме разлмковати три ироцеса: аиерцеиција или иримање конкретног градива, аистракциуа или схватање аистрактних елеменага у дотичном градиву. -л иримена. Процес аиерцеиције се дели на два дела: на анализу круга дечјНх мисли или приирему, која има задатак да пробуди или изазове у свести васпитаника оне представе које већ иостоје у његовом духу и које су у вези с новим градивом, или којих има и у новом градиву, и да их разјасни и уреди, и на синтезу или излагање нове садржине, која хоће да даде нову грађу и тим да допуни, поправи, прошири и утврди знање васпитаниково. Исто тако и ироцес аистракције се дели на два ступња: стуиањ а^оцијације иш иоређења, коме је задатак да прибере грађу за појам,