Просветни гласник

45

и систем или извођење, којн има да уреди ту добивену грађу посредног знања и да је по угледу на науку повеже и стави у прегледну целину. Према томе разрада мстодске јединке која се удешава из градива према инднвидуадном обиму васпитаникове свести и према самом градиву, а која се но мора свршити за један час, извршу.је се у овнх пст Формадних ступњева: 1. Анализа иди нрипрема, 2. Синтеза или излагање, 3. Асоцијација или порођеае, 4. Систем иди извођење и 5. Метод или примена. Предавање сваке нове јединке почиње истицањем циља, који учитељ или по његову упусгву и сами ученици одреде. Ово истицање циља има велике вредности; оно је у васпитној настави неопходна потреба. Њиме се скреће ученикова пажња на оно, шго ћс доћи, да би што више прибрао мисди и све сво]е сидс. Не само свака методска јединка, него и у току саме јединке често Је потребно истицање циља (иодцила), који су увек приређени главном циљу. Циљ (који мора бити идентичан са закључком приче) треба тако изрећи, да сс на њега може лако и згодно надовезати први ступањ. Анализа (припрема) Анадизи је задаток да згодним питањима пробуди код ученика старе, са новом садржином сродне представе, да би ново лакше усвојено бидо. Јер сваки ученик има у својој души читаву масу представа, којима се нове иридружују. Учитељ мора да познаје тај круг представа својих ученика. Пошто се анализом ириуготови земљиште за ово градиво, прпступа се давању истога и тиме се почиње други стунањ: Синтеза (излагање нове садржнне) На овом ступњу треба погдавито имати на уму религијско осећање. Религијско се градиво може предавати у основној школи на више начина, а поглавито тумачењем, читањем и развијањем. 1. Причање — Најобичнији је и најдакши, али никако не и најбољи, начин за предавање религије деци основне школе поделити реллгијско градиво на мање одсеке, па сваком од њих лепо испричати и захтевати од деце да га исто тако лепо понове. По свршетку цеде приче нриступа се у слободном разговору етичком разматрању карактера и радњи важнијих личности у причи. Овај начин није за препоруку с тога, што није тачно, као што со мисди, да лепо учитељево причање буди у деце јака осећања. Таква