Просветни гласник
НАУКА И НАСТАВА
47
прелази и други одељак који се посл.е везује с првим, итд., шш ако је јединка свршена, онда на крају овог ступња додази још и етичко разматрање о одношајима појединих личности и исихолошко разматрање мотива, који су иојединде рукокодили, да раде онако, како су радили. -- Носле излагања и етичког разматрања долази: Асоцијација (поређењо) Да би се како религијско знање тако и поука (добивена при етичком разматрању) боље утврднли, да бисмо из масе чињеница и етичких одношаја издвојили оно што је за све или више њих заједничко, битно, пореди се нова садржина са којом већ познатом, раније обрађеном, или се упоређују појединости у обичности новога предавања. На овом ступњу треба узети и оно што деца знају из других предмета или из лепе књижевности, а нарочито из народних умотворина; и догађаји из дечјег приватног или гаколског живота могу се овде употребити. Систем (извођење) Пошто су нојединости међу собом иоређене, остаје да се при поређењу изнађене битне црте изолују и уреде, и да се за добивену религијску поуку нађе леп и згодан израз. Ученици нађу сами поуку а учитељ томе на овом ступњу само да лепши израз из Св. Писма иди из народних умотворина. Ту се може добити (постепено) и оно што иначе садржи катихизис. Нађени израз ученици бележе (било на часу веронауке, било на часу писања) у нарочиту тзв. системску свеску, која им може послужити као подсетница. Метод (ирпмена) Знање и поуке, добивени у школи, немају васнитне вредности, ако ученици нису упућени да их примењују у своме животу. С тога се на. овом стунњу нримене треба обазрети на живот ученика и доводити религијску ноуку у везу с моралним и грађанским поукама, позивати ученике да психолошки објасне радње личностп у причи, да себе замисле у улози њиховој и да себи представе како би они у даном случају поступали итд. Даље, ради примене може се употребити и измењени начин причања тако, да се ученик замисли на место личности у причи па тако да прича. На часу веронауке стечено знање може ее, даље, примењивати и на часовима других предмета. Поступност ова у обради градива (Формални ступњеви) заснована је, као што смо веК рекли, на психолошким законима. С тога .је потребно на тој основи и разрађивати предавања из веронауке. Често нута Формални ступњеви претрпе разне промене нрема различитом градиву, на коме се примењују. Зато не треба сматрати да