Просветни гласник

ХРОНИКА

СРПСКО ГЕОЛОШКО ДРУШТВО СХХШ Збор (10. марта 1906. год.). 1. Проф. д-р Свет. РадовановиК саопштава резултате најновијих радова. румунеких геолога проФ. Симјонеска (Ј. Зишопевси) и вицедиректора геолошког завода Хацега' (У. РогоУ1С1-На(;2е§) на проучавању јурских слојева у подножју планине Бучећа у румунским Карпатима, и тим поводом говори о стратиграФском положају „клауских слојева" и о келовејској регресији у јужним Карпатима и северо-источној Србији. Одавно је позиато да се на румунско-ердељској граници, од Уа1еа Гоаг1а у Ердељу до СоШги Та1;аги1и1 код Струнге у Румунији, појављују изоловане кречњачке масе које су старије од тамошњих титонских хрида („клипа"). Још је Хербих (НегМсћ) доносио у бечки геолошки завод разне јурске Фосиле које је приликом својих карпатских екскурзија тамо налазио. 0 овил је Фосилима давао повремене белешке тадашњи управник завода Хауер (Уегћап<11. §ео1. Еекћбапб!;. 1865. стр. 255., 1866., стр. 191., 1867. стр. 126), а Сис (Е. биевз) их је, заједно са сродним слојевима код Свињице у Банату, још 1867. год. идентиФиковао са „клауским слојевима" у Алпима (Вгаипег Јига 111 б1ећеп1)иг§еп, Уегћапс11. 1867. стр. 28). Доцније прилоге за познавање ових слојева, нарочито на брду Струнзи у Румунији, дали су К. КесШсћ (Сео1о§18сће ЗШсИеп ш Кишашеп. Уегћап<11. 1892. стр. 77.) и Хацег (Е1ис1е §ео1. с1. епткопв с!е Сатри1ип§ ег с1е 8ша1а, Рапз 1898. стр. 63). У последње време пак предузели су у исти мах детаљно проучавање Фауне ових слојева на Струнзи и Симјонеску и Хацег. Тако су поетаде две монограФИЈе, једна од Симјонеска: Без атшопИез јига881диез с1е Висе§1 (Апп. заеМ. (1е ГитуегзИе с1е Јаззу, 1895. 29 страна у 8° и 4 таблице слика), друга од Хацега: Без серћа1оро<1ез с1и јигазз1дие тоуеп с1и топ! 81тип§а (тазз^ с1е Висед1)