Просветни гласник

ЦРОСВЕТНИ ГДАСБИК

Коиташе (Мет. зос. §ео1. <1е Рптсе, Ра1еоп1. XIII 1'азе. 3. 28 страна у 4" са 6 таблида слика). Симјонеску описује 29 врста: *МаиШж зрее., *РћуПосегав тесШеггапеит Кеит., *Рћ. ј'1аЂе1а1ит Кеит., Рћ. сI'. еирТгуИит Кеит., Рн. КиАета1зсћг Наи., *Рћ. ЛгзртаШе 7АМ., *Рћ. зиЂоШизит Кис1., ^у^осегаз ^гграгШит Казр., "'1ј . а&еШпез Ки(1., Р. / 'азсгси1аШт п. 8р., *НесИсосегаб геГгосозГаШт с!е Огозз., Н. гпјЧехит с1е 6г., Оесо1гаи$1е$ МпоИозиз п. 8р., *ОрреИа јизса (Ји., *Ку88осегаз рзИосИзсиз 8сћ1бп1)., *Шерћапоеегаз гесГе1о1>а1ит Наи., *81. Ипутјегит (Г Огђ., Врћаегосегаз тгсго&Гота (1' Ог1)., МасгосерЈгаШез зиШитгЛиз \Уаа§., РеггзрШпсГез аиггдегиз Орр., Р. Жоогег Орр. уаг., Р. Оггоп Орр., Р. ргосегиз 8еећ., Р. зи1р1апиз п. зр., Р. 1гапззу1капгсиз п. вр.. Р. аЦ'. 1)еј'гапсеГ (1' Ог1)., Р. зиШИгјогтгз п. зр., Р. с1. раИпа Меит. и Р. с! Весирегог Оетт. Ослањајући се на ову листу Фосила, у којој исто тако неиа ни правих келовејских врста као што нису заступљени ни типски облици доњег Оолита, долази Симјонеску до закљунка: да је описана Фауна потпуно идентична са Фауном „клауских слојева," као што је то 8ие88 још раније нагласио, и да одговара батскоме кату (Батонијену). До сасвим друкчијега резултата дошао је Хацег износећи према својим детерминацијама листу Фосила која се не слаже са Симјонесковом. Истина и у њој чине већину оне исто врсте које наводи и Симјонеску (то су оне тто су звездицом означене), али уз то има много облпка који се не налазе код њега а има их у Симјонесковој листи, и обратно, у његовој се листи налази доста врста којих нема код Симјонеска, и од ко.јих многе, по његовом мишљењу, показују келовејски елеменат у Фауни, као што су: МасгосерћаШез тасгосер~ћа1из, МасгосерћаШез Шттиз, РеггзрМпс^ез сигогсозГа, РепзрћгпсГез зиЂШгз, Реггзрћгпс^ез аИерИссЉиз, брћаегосегаз аб'. дХоЂиИјогте бетгп., НесИсосегаз Наидг п. вр. итд. На основи овога узима Хацег да је Фауна поменутих јурских слојева на Струнзи управо мешавина батских и доњокеловејских врста. Овим долази Хацег до истог закључка, до којег су раније дошли 2И(;е1 и Јизеп за Фауну у Свињици , а Жујовић за средњојурску Фауну на Гребену. Познато је међу тим да има и суиротно мишљење, које су на основи проучавања Фауне ових истих и сродних слојева изнели Кеитауг, ХЈћН§, и реФеренат. Изгледа, међутим, да Хацег није довољно критички простудирао мишљење Најмајера и Улига, ма да обојица несумњиво спадају у најпризнатије јуралоге, а рад реФерентов о „клауским слојевима" код Црнајке, у којем се нарочито расправља питање о стратиграфском положају тих слојева и доказује да морају бити старији од Келовеја, није ни читао (докле се Симјонеску њиме обилато послужио)! Како су уз то 2Ше1, Јиззеп и ЖуЈОвић своје закључке оснивали поглавито на томе, што се у помонутим слојевима код Свињице, односно на Гребену, поред правих