Просветни гласник

60

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

4. Д -р Дим. Ј. Антула саопштио је своја проматрања на терену златоноснох наноса у окодинн седа Брусника дуж Тимока. У брусничкој околини имају интереса, због појаве злата, алувијални наноси који овде достижу велико пространство у Ведиком Пољу код брусничке жељезничке станице, и дидуви.јадне шљунчане терасе, које се простиру по странама Ведиког Поља и уздижу за 100 м. изнад нивоа Тимока. Подину ових наноса чине у западном деду табдичасти кречњади, дапорци и пешчари кретацејске старости, а у источном деду готово хоризонтадни, неогенски песковити сдојеви. Истраживање здата вршено је сондираљем наноса у Ведиком Пољу помоћу америчке машине за бушење. Избушено је свега 100 рупа, у одстојању 30—100 м. једна од друге. Све избушене рупе имаде су просечну дубину 5—7 м. Оне су продазиде прво хумусни песковити сдој од 1—2 м. дебљине, а затим шљунчане сдојеве до гдиновите подине. Нађена садржина здата на жадост врдо је незнатна: на 15 рупа нађено је здата свега 0,037—0,138 гр. у куб. метру материјада, односно у вредности 0,10—0,40 дин; на 66 рупа садржина здата износи 0,0040,037 гр.; на 15 рупа нађени су само трагови здата, а на 4 рупе није ни костатовано. Просечна вредноет нађеног злата у 1 кубном метру износи према горњим подацима само 0,053 дин. Међутим, од интереса је приметити, да се у т.зв. Еривој Бари, -за 3 км. уз Тимок од ових радова, надазе развијени стари радови на испирању злата и да је у њој констатовано здато ручним испирањем. Крива Бара представља нам у ствари напуштено корито Тимока. Она показује потпуно карактер речне додине, има стрмо одсечене стране дуж целог њеног пространства, издубљена је у кречњачком терену и тако је задучена да гради готово сасвим затворен круг. Дужина Криве Баре износи око 4 км., а просечна ширина 120—150 м. С обзиром што се у Кривој Бари на некадашњем ушћу нотока Порице види једна узвишица, природно је помислити да је она постада од наноса тога потока, који је стадно засипао некадашње тимочко корито п постепено тодико материјада нанео да је и Тимок у други правац потиснуо. Ново усечено корито има око 100 м. дужине, дежи попречно на правац пружања проструганих кретацејских кречњака, који су врло стрмо нагнути и сасвим оголићени у кориту тимочком. Тимок тече ла овом делу у брзим сдаповима, и његово корито узима одједном карактер попречне долине, што све указује на иотоњу измену речног правца и утврђује изнето мишњење о постанку Криве Баре. Поменута узвишица од наносног материјада потока Порице у Кривој Бари има у рударском погледу значаја што је она служила као препона за даље одношење злата. Отуда се даје објаснити: зашто су стари радови на овом терену ограничени искључиво на поменути