Просветни гласник

X Р 0 К П К А

део Криве Баре, између Тимова и некадапгоег ушћа потока Порице, а донекле ее даје схватити и зашто је на Великом Пољу, ниже Криве Баре, у брусничком атару нађена онако мала садржина злата.

СХХГ7 Збор (10 априла 1906. год.) 1. Ироф. д-р Свет. РадовановиЛ реФерише о интересној белешди бугарског геолога Д. Алахверђева: Уог1аиЛ§е МШеПип§ иђег (1еп егз^еп РипД топ 8Пиг 111 Ви1§апеп, која је крајем прошле године изишла у часопису Сеп1га1МаМ 1иг М1п., 6ео1. и. Ра1. (свеска од 15 новембра 1905. стр. 679), и којом се први пут констатује силурска Формација не само у Бугарској. него у опште на целом Балканском Полуострву. Остављајући да доцније подробно изнесе геолошке прилике целог терена и да опише нађене Фосиле, писац се у овој претходној белешци ограничава само на набрајање најглавнијих места у којима се ови фосили налазе. Сва су ова места у софијском округу, у подгорини Балкана. Највише их има изнад села Букова (на подножју и по странама брда Готена, источно одавде на месту Столапу, затим на брду Родинору, у ждрелу Јелијавске Реке, и идући одавде ка потоку Кослударски); остала су места на иуту за село Јабланицу, затим испред села Огоја (где су нарочито иепољени у усеку Огојске Реке), и кад се од овог места пође за Буковец. Свуда су овде развијени сиви, местимице нлочасти аргилошисти и глинци, но изгледу сасвим налик на кулмске, те су с тога увек досад за ове и сматрани. Писац је међутим у великом мноштву нашао у њима граптолите, кашто сасвим добро очуване, те је тиме ван сваке сумње утврђено да представљају силурску Формацију. Како сви досад нађени граптолити припадају груни ШоподгарГиз со1опиз Вагг. из Фамилије монограптида, изгледа да ,је развијон само горњи Силур, и то најнижи одељак његов (Барандов кат Е,). Поред ових граптолитеких глинаца и аргилошиста помиње писац и неке пешчаре без Фосила, али је сумњиво да и они спадају у Силур, кад уз то напомиње да леже дискордантно према првима. Поред издвајања од Кулма, имаће будући радови и на ово да обрате нарочиту пажњу. 2. И. С. ПавловиЛ саопштава да је још лањске (1905.) године г. Херман Шулц нослао Музеју Српске Земље коети једне Фосилне рибе, која је нађена у плавој глини, на дубини од 15—20 метара, приликом копања бунара на углу Небојшине и Рудничке улице. Материјал овај депоновао се за време сарматске етаже, јер су се у њему могли распознати: Бисмгит УегпеиШ (1' Огћ., НрггогЂгв и Зетзеуа 1ате11а1а Ггапгепаи.