Просветни гласник

68

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

3. П. С. ПавловиИ саопштава да је ириликом копања каиала за канализацију у улици што води жељезници, а између каФане „Добро Јутро" и хотела „Оријента", извађена на 6. метру дубине жућкаста песковита глина, препуна остракода. Сем тога у њој има доста и мекушаца; али су највећим делом поломљени, да им се у већини случајева специје не могу поуздано одредити. Нађена су два. 1лтпосагс1шт-а (оба неодредљива), једна Соп^епа. (по неким комадима изгледа највише налик на Халавачеву Сопд. бг^топсИ), Огудосегаз согтси1ит Вгив. и две СаврЈае, које јако опомињу на сличне маркушевачке Форме (С. ас1си1а). На основи и овакве Фауне сме се рећи да су на поменутом месту развијени слојеви доње потиске етаже (Рипањ, Маркушевац, Радманест). 4. Д-р Дим. Ј. Антула излаже резултате својих проматрања на златоносном терену у тимочкој Крајини. — Све приточице Беле Реке у атару села Рготине и Вражогрнца садрже злата у својим наносима. Ове приточице нротичу кроз лијаске пешчаре и кречњаке, који ни по чему не изгледа да скривају примарна златна рудишта. На против, налазак злата у овим потоцима има се приписати испирању дилувијалних, дакле секундарних наноса, који прекривају .јурске слојеве и местимице достижу знатну дебљину. У потврду овог мишљења наводимо да смо злато констатовали у овим старијим наносима на више тачака. Генеза ових дилувијалних наноса врло је значајна, а нарочито с погледом на појаву злата у њима. С обзиром на састав тих наноса. изгледа да они воде порекло у главном од андезитских стена из пространог тимочког андезитског масива, а делом и од кристаластих шкриљаца и гранита у горњем току Беле Реке, и од суседних млађих Формација. Присуство овако разноликог материјала казује нам да су некадашњи сливови захватали веома простране инундационе површине. Заиста, ови старији наноси имају велико нространство између Беле Реке и Тимока, местимице достижу дебљину од неколико десетина метара и пењу се на висине од 120—180 м. изнад Тимока. — Изгледа, да атмосФерске воде на овом терену имају улогу данашњих хидрауличних справа за испирање наноса, а речна корита и јаруге да служе као одводни канали за каменити материјал и концентрацију злата. Предузетим истраживањима, а према подацима о 37 извршених сондажа, које нам је истраживач на расположење ставио, ностигнути су ови резултати: 1. Површински слој до златоносних наноса износи 1,5—2 м. 2. Дебљина златоносног слоја износи код 27 рупа од 4 до 5.60 м.; код осталих 10 рупа од 2 - 30 до 4 м. 3. У чврстој подини бушено је још 20—50 см. 4. Целокупна дубина рупа варира од 5'30—7-90. 5. Број изапраних карлица износи на свакој руии просечно 30—40.