Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

69

6. Од изапраних карлица на 31 сондажи нађено је 15—22 карлице са златом, а на 6 сондажа тај број износи од 11—15. 7. У свакој рупи нађена је повољна садржина злата, и то: на 19 рупа од 0,0500 до 0,0899 грама; на две рупе нађена је преко 0,1 гр., а на 16 осталих рупа било је од 0,0138 до 0,0500. 8. Ове нађене кодичине здата, срачунате на кубни метар наносног материјала, дају за 28 рупа 0,3024 до 1,0510 гр. злата, или у вредности од 0,9734 до 3.3638 дин. по кубном метру; на осталих 9 рупа долази на кубни метар материјала 0,1088 до 0,2947 грама, односно 0.3482—0,9430 дин. 9. Према добивеним резултатима од ових 37 рупа, средња количина здата у испитиваном терену изнела би 0,4365 гр. у вредности од 1.396 дин. по кубном метру. Овај почетак истраживања може се сматрати као врдо повољан, и даља истраживаља у кориту Беле Реке по свему су оправдана, а нарочито још кад се узме на ум да ова река има довољно воде и да захвата доста нространи инундациони терен, повољан за багеровање. 5. 11роф. Јеленко МихаиловиИ излаже нову организацију у геолошком заводу за нрикупљање података ради проучавања трусова у Србији. како су је почетком ове године заједнички извели управник завода проФ. д-р Свет. Радовановић и он, као асистенат за Сеизмологију. — Еао што је нознато, геолошки је завод отпочео прикупљати и сређивати податке о трусовима у Србији још марта месеца 1893. год., када је ондашњи управник његов, г. Ј. М. Жујовић, објавио и нарочити проглас за то, који је растурен био по целој земљи. Као одговори на овај проглас стизали су геолошком заводу у великом броју подаци о потресима који су се повремено јављали у разним нашим крајевима, и сви су ти нодаци редовно саопштавани на седницама геолошког друштва, иа потом публиковани, неки у „Споменику" наше Академије, неки у „Записницима" геолошког друштва, или у „Геолошким Аналима". Међутим организација за прикупљање података није била нотпуно изведена, и геолошки је завод био упућен поглавито на добровољан одзив појединих приватних извештача, који није био увек подједнак. Ово је био главни разлог што је на неколико година после овога, по споразуму између г. Жујовића и г. проФ. М. Недељковића, отпочела да прикупља податке о трусовима и метеоролошка опсерваторија, јер је оправдано било очекивати да ће ова наша установа, са читавом мрежом својих стација, нарочито колико их је онда било, и са многобројним стално ангажованим посматрачима, највише нрииомоћи у прикупљању и сређивању сеизмолошког материјала. Сам пак геолошки завод није престао и даље примати извештаје о потресима које су му повремено слали нарочито гимназијски проФесори