Просветни гласник

70

11Р0СВЕТНН ГЛАСИИК

из унутрашњости и учитељи. При свем том сеизмодошки је материјад сасвим неиотиуно прикупљан, а уз то нијс на време сређиван, те се због тогв није могдо приступити иравим саизмолошким студи.јама. Међутим је у најновије доба избидо на дневни ред и добидо оншти значај међународно проучавање трусова, и тога ради устанОвљена је међународна дентрала, преко које се овај посао споразумно врши, па се за идућу годину спрема и међународни конгрес, погдавито ради прегледа како сеизмичка проучавања стоје у појединим земљама. Морална је, дакле, обавеза позваних стручних лица да приступе уз овај научни покрет свога доба, јер се по сарадњи њиховој на овоме послу дени не само о научним, него у опште о културним приликама у по.единим земљама. Уз то долазе и нарочити разлози. Све што је досад ■^геолошки завод на овоме послу прикупио и урадио штампано је само на српском .језику, а и тај материјал није био потиун, јер сеизмолошка проучавања имају ираве вредности само кад се врше на ишрокој основи која обухвата целу земљу, и кад се врше систенатски. Оисерваторија пак дала је досад у своме билетену само податке за две три године, из којих се ни нриближно не може оценити сеизмичност Србије, а што се тиче микросеизмичких података, она их не само не обрађује, него их и не публикује с&ма: како их помоћу инструмента забележи, тако их шиље у Веч, те се тамо аутограФишу и даље разашиљу. С тога је Србија у сеизмичком погледу не само врло мало позната, него изгледа да се права сеизмолошка проучавања у њој и не врше, и да се само прикупљају подаци, па и то ненотпуно. Међутим у Грчкој, у Босни и у Бугарској на ове се радове много више обраћа пажња, и подаци су увек благовремено сређивани и на страном .језику публиковани, те се о њима вазда водило рачуна. То је и дало повода Бугарској, да преко свога званичног делегата на другој интернационалној сеизмолошкој конФеренцији затражи овлашћење да буде као нека централа за сеизмолошка проучавања на целом Балканском Полуострву. У интересу угледа нашег Универзитета требало је, дакле, што ире показати да се и код нас може приступити самосталном проучавању ових појава, и да при том није потребно никакво страно носредништво, ни аустријеко, ни бугарско. С тога је геолошки завод сматрао за неодложну потребу, да што пре живље крене проучавање трусова код нас, а како је за ово у првом реду било гготребно да се добија што потпунији сеизмички материјал, и на време, то се пре свега ваљало за ово ностарати. Тако је постала нова организација у геолошком заводу за систематско прикупљање података о иовременим потресима у Србији, која је извршена почетком ове го^ине, чим је геолошки завод, благодарећи моралној потпори филозофског Факултета и предусретљивом одзиву г. Министра нросвете, добио потребна средства за то.