Просветни гласник
72
НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
6. Влад. К. Мишковић реФерише о раду Ап1оп-а Кискег-а: Еш§ез ићег (1еп ВкзЈ- ип(1 8Ш>ег1»ег§1заи ђо1 бгеђгешса т Возтеп. \У1еп. 1901. — У Сребрници се разликују две периоде дветања рударства: за време римских царева, од 98 до 408 год. по Христу, и у Средњем Веку. Најстарији извештаји датирају од 1376 год., када је Сребрница већ била чувено рударско место. По многобројним тросквиштима. изгледа да је у Средњем Веку добивано поред сребра и олова још и бакра. Престанак рударства у Босни пада после рата код Беча, 1683. год. Ероз средину Босне и Херцеговине провлачи се моћна зона палеозојских шкриљаца и кречњака, који садрже златна рудишта, затим гвоздене, оловне, сребрне, бакарие, антимонске и живине руде, па и Фалерце. Друга зона палеозојских шкриљаца појављује се на источном делу Босне и саставља дринску клисуру. Она је ирекинута једним моћним еруптивним масивом од кварц-пропидита. Северозападно од овог гдавног места налази се један мањи ерунтивни масив од дацитних стена, у коме се налазе прастаре копине са комадима галенита. Детаљна рударска испитивања отпочета су 1880. год., а претходило им је детаљно мерење свију старих копина и јама, које су брижљиво у карту уцртане. У главном еруптивном масиву разликују се две групе рудних жица: једна важнија, у којој се налазе само оловне троскве, лежи на источној страни Кварца, а друга, много мање моћности, са бакарном тросквом и бакарним „леховима," налази се западно од Високог Кварца. У источној груни испитана је једна од највећих рудних жица, коју прати известан број попречних и паралелних огранака, тако да имамо посла са .једном зоном рудних жица, у којој се налазе многобројни стари поткопи. Новим радовима, који су предузети на овој рудној зони, постигнут је неповољан резултат, али њима је оповргнуто погрешно мишљење, да стари са површине нису ишли у велике дубине, и било је јасно, да су се изнад нивоа долине могле наћи недирнуте само оне рудне жице, које су сиромашне у галениту, и да су свуда, изнад најниже тачке долине, богатије нартије галенита биле нреривене. Из огромних пак старих радова утврдило се да су богате партије галенита биле врло моћне и распрострањене. Осим тога, констатовано јо да су рудне жице биле и у дубини ирериване. Велика добит од ових радова била је та, што је констатована рудовитост кварц-пропилита, који је служио као полазна тачка.