Просветни гласник
X Р О И И К А
73
Према свима досадашњим проматрањима излази, да се рудна жица пружа до близу Дрине и да се има још досха велико поље за рударска истраживава. Од рудних жица које припадају западној групи спомиње се на првом месту она код „Црвене реке" којајеузсам Губеров извор. На овој жици налазе се многобројни стари радови испод и изнад нивоа нових истражних радова. Но ова жица, као и друге споредне на Црвеној Реци, рударски су од мале вредности, пошто је због Губеровог извора врло мадо на њима рађено. Северно од Сребрнице надазе се стари радови на два места, али на оба је мало рађено у новије доба. При новим истражним радовима, нађен је: љуспасти галенит са пиритом и арсенопиритом у кварцу, који је делимично сасвим црно обојен; даље, бертијерит и буланжерит, који се појављују у оловно сивим сдојевима ситнозоне структуре. Изгледа да су стари поред оловних руда обделавали још и Фадерце, и у малим топионицама их прерађивали. Северо-северо-западно од Еутлића нађенн су 1891. год. једри антимонити који су се свакојако одронили. Истражним радовииа иронађен је изданак антимонског рудишта, који је био 1 м. моћан и пружао се ћ 24 са падом на југо-запад. Но пошто су у марту 1892 год. целокупни радови у Сребрници обустављени, то и овај истражни рад није више продужаван. Проналаском Губеровог извора надокнађени су сви неуспеси истражних рударских радова. Овај извор даје велику количину минералне воде, која садржи арсена. Извор је још из ранијег времена. сгановницима био познат, а вода је употребљавана за купање, нарочито против лепре и кожних болести. Резултати анализа, као и покушаји, који су чињени с овом водом, тако су повољни, да је Губеров извор још 1899. године ухваћен, а инстадације су већ биле у такој размери подигнуте да се могло дневно пунити 1000—1500 Флаша. Данас пак годишња продаја износи 6,000000 Флаша. Будућност Сребрнице лежи нарочито у источном ревиру, и то у отварању дубине, а најповољније тачке за подизање рудничких инсталација налазе се у долини Сасе, Продужење руднога богаства у дубини Кискег сматра да је несумњиво. У западном ревиру иотребно би било понајпре да се рудне жице у Кутлићу и Чумовићу даље испитају, а исто тако и у Витловици.
ОХХУ Збор (10. маја 1906. год.) 1. Јеленко МихаиловиК саопштава резудтате прикупљених података о трусовима у Србији од почетка јануара до краја априла