Просветни гласник

x р 0 н и к а

75

в) У 4 с по подне дак потрес у Сврачковцу, ограничен на неколико места у истој области Рудника. Јачина III. 17. аирила у 9 с 44 м у вече умерен потрес у Америћу констатован само местимично у области Космаја где му је, свакако, и епицентралла област. Јачина IV. 21. аирила у 11 с 50 м у вече придично јак потрес у Ковиљачи, констатован на неколико места у области Гучева, где је и љегова епицентрална област. Јачина V. 24. аирила у 11 с у вече лак потрес у Мајдану, ограничен на неколико места у обласги Рудника, где му је и епицентрална област заједничка, као и за потресе од 10 аирила. Јачина III. 28. аирила у 1 с 52 м после поноћи ,]ак потрес у Гор. Милановцу, у облику једног удора од Ј И, који је праћен и јаком подземном тутњавом. Ограничен на више места у области Рудника. Еницентрална област заједничка са потрееима од 10. и 24. априла. Јачина VI. 2. Проф. д-р Свет. Радованови.Л, излазке главне резултате проучавања проФ. Г. Н. Златарског у области горње Креде у централној и западној Бугарској (Горне-кредна серин вђ централна и западна БЂЛгариа на сћверљ отт> балканската верига, „Годишникв" софијског универзитета за 1904/5 год., СоФија 1905.). У поменутом крају Бугарске, између Дунава и Балкана, развијена јеврлојако горња Креда. Сем најгорњега, данског, ката, кога сасвим нема, изгледа да су заступљени сви остали катови њени. Златарскп је издвојио и налеонтолошким податцима утврдио ценомански, туронски и горњосенонски или атурски кат. Интересно је да су сви ови катови развијени по средњоевропском типу горње Креде. Ценомански кат заузима доста велики простор на обема странама Искра између балканскога венца и Дунава. Дебели кречњачки слојеви његови леже иреко литоралних баремских творевина, и тону испод сарматских слојева дунавске равнице, који их непосредно прекривају; на истоку пак долазе преко њих лапоровито-кречњачки туронски слојеви. Карактеристично је за ове ценоманске кречњаке да у вишим хоризонтима садрже врло многе грудве од кремена, и да су им на више места на површини развијене праве карстне по.јаве Најбоље се могу проматрати у искарској долини, где се јављају у дебелим и танким банцима с благим падом од 10—15° ка СИ. Златарски наводи, да ови слојеви долазе трансгресивно нреко Флишке Фације баремскога ката, а опет напомиње да су у иуној конкорданцији с њима, што је доста нејасно. Може и то бити, само треба нарочито нагласити, да не изгледа као омашка. Врло мало Фосила има у овим кречњацима; највише се налазе ексогире ( Е. со1итЂа Баш. и Е. сотса а' Огћ.), а поред њих су нађени још и неки иноцерами, од којих је само један поуздано одређен (1посегатиз сопсеп^ггсиз Рагк.),