Просветни гласник
76
1ГРООВВТНИ ГЛАСБИК
докле остали нист још специФиковани, затим РИсаШа зртоза <1* Огћ. и једна неодредљива теребратула. Изнад ових кречњака јављају се у искарској области лискуновити кварцни пешчари, издвојени у дебеде банкове и са интрекалацијама танких глинаца. Ма да у њима нису досад нађени никакви фосиаи , опет их Златарскис правом убраја у ценомански кат, пошто се литолошки сасвим разликују од туронских слојева, а имају други стратиграфски положај но баремски. Туронски кат и у овој области заузима најмањи простор, као што је то у опште случај у целој Бугарској. Он се јавља између река Вита и Осме, и то само ј>жно од Плевне. Малим делом прекрнвен је другомедитеренским слојевима, а већим делом благо тоне под сенонски кат. Најбоље је испољен у долинама реке Чернелке и реке Тученице. У првој се Јављају једри бели лапоровити кречњаци с упрсканим пиритским зрнцима која су махом лимонитисана, и с многим бриозојима (нарочито ЛГзсорога згтр1ех Кеизз) и разним бивалвама (РесГеп сгеШиз Бећ\ и др.). У вишим хоризонтима постају кречњаци зрнасти, садрже кварцна и глауконитна зрнца, и имају такође много бриозоја. Исти овакви слојеви су и у долини Тученице, из којих је позната нешто потпунија Фауна: 1посегатиз Шиз Мап!.. 1пос. ргоШетаИсиз сГ Огћ. (— 1аЂгаШз 8сћ1о1ћ.), Рес1сп аИ. сгеГозиз Бећ 1 ., 1>ес1еп аб'. гоНготауепзгз <Г Огћ., РесГеп ав'. ШГзопг 01с11, РНса-Ша аИ азрега 8о№., ЖаИса 1ате11оза Воет. итд. Као што се види, ова Фауна има познијим наласцима тек деФинитивно да се детерминише. При свем том ван сваке сумње показује она и сад туронску старост слојева у којима се налази. Сенонски кат је најбоље развијен, и садржи врло богату Фауну. Највише га има у простору између Плевне и Никопоља, где му велики део прекрива лес; иначе долазе преко њега у околини Плевне другомедитерански слојеви, а идући Никопољу сарматски пескови и кречњаци. Састављен је од разних лапора, лапорних кречњака и обичних беличастих и руменкастих, једрих и зрнастих кречњака, који местимице садржавају врло много Фосила: Стаггз Раијазг Без., ЕсТггпосопиз сотсиз Вгеуп., Апапску^ез о^аГиз Ват., Нетгрпеиз1ез п. вр., 8егри1а догЛгаИз ЗсћоЉ., Сгапга апИдиа Бе1х., Сгапга раггзгепзгз Већ\, ТегеЂга1и1а сагпеа 8отг., Тег. зетГд1оЂоза 8о\т. РесГеп сгеГозиз Бећ 1 ., Јапгга циаЉггсозШа Зо№., Јатга цитдиееозГаГа 8 оту., 1посегатиз Сггрзг Ман1., Ртпа сгеГасеа Усћ1о1ћ., 0з1геа пезгемГаггз Ват., СгаззаГеМа геди\аггз <Г Огћ., СагЛгит ргоИис1ит 8овд., СуТегеа роГутогрЂа 2>Ш., ЂепШгит теЛшт 8о№., ЋаИса сгеГасеа 6о1<11, ТигггШез ро1ур1осиз Воет., ЂасиШез апсерз Бат., Ђе1етпИеМа тисгопаГа (1' Огћ., Ђе1етпИе1а аН'.. ^иаЛгаГа <!' Огћ. итд. Златарски наводи 80 разних врста које је досад у овом кату издвојио. Ова заиста богата Фауна несумњиво доказује да је горња Креда у поменутим областима Бу-