Просветни гласник

просввтни гласник

Да би се дао тачан суд о каввом раду ове врсте мора се ироценити двоје: како је само дело, које се нреводи, и какав је превод. Шмајлов „Еећгђисћ (1ег 2оо1од1е Шг ћбћеге 1,ећгап84аИеп ип(1 (116 НапЛ (1е8 Бећгегв" такво је дело, да је одмах својим нрвим вздаљем 1899. год. обратило на се пажњу свих природњака. Од ранијих, иа и многих доцнијих дела исте врсте истиче се иоглавито тиме, што се у њему води свуда у пуној мери рачуна о ирилагођивању животињских врста на средине у којима живе. Место старог, сувопарног, чисто морфолошког набрајања особинб животињских врста, у овом се делу сусрећемо свуда са интересантним тумачешима таквих особина, потпомогнути врло често и веома изразитим сликама. Због свега тога Шмајлова је књига постала у брзо не само омиљена у свему културном свету, већ је њом, може се рећи, ако не заснован, а оно у већој мери примењен и нроиагиран један нов нравац у биолошвој настави, правац еколошки. У томе је најјача страна овога дела. Али, као што сва пропагаторска дела извеснога правца имају махом ту ману, да су често једнострана, да не воде никако или врло мало рачуна и о другим правцима који ностоје, и да у сувишној ревности за што ширим и доследнијим остварењем свога задатка претерују у примени своје методе, има их и ово Шмајлово, свакако не у великој мери бар у најновијим издањима. Ну и поред свега тога Шмајлова Зоологија има своју неоспорну вредност и тежња г. Томића, да је у преводу пружи нашем свету, може се само похвалити. Друго је питање: какав је превод? Морамо одмах истаћи, да је преводилац погрешио, што дело није превео онакво, какво је, него му је реметио план и расиоред градива тако, да му је тим самим смањио прилично вредност. У Шмајлову делу свуда је вођен рачун и о класиФикацији животињ. света у толико, што се ишло од најширих систематских група на ниже до Фамилија и што су испред нојединих груиа излагане краће или шире карактеристике њихове, док је све то у овом преводу друкчије. Преводилац је изоставио све те карактеристике и систематску поделу, да их унесе при крају превода у нарочити одељак под заглављем „Систематичко груиисање описаних животињских врста". Такав постуиак могао би се још схватити као тежња за применом индуктивне методе у раду, само је онда требало, да је преводилац конзеквентно изведе. Међу тим он ју је извео без икаква плана: неке је карактеристике кола и класа унео у тај свој нарочити одељак (нпр. карактеристику сисара, итица и зглавкара), неке је унео у описе извесних врста (нпр. карактеристику класа риба нридао је опису шарана), а неке Је јако скратио (нпр. карактеристику кичмењака и сисара). Сам превод у опште узев тачан је. Гдекоје грешке, које смо заназили, могу се сматрати више као случајне. Такве су: . . мачкина шапа постане нешто најстрашније, што се може на јави показати" (стр. 16.). док је н у оригиналу: . . шк1 уег\уапс!е1ц <1а(1игсћ (1еп Гизз т <Не ГигсМегЦсћб1е Такге, <Пе ез пиг ^ећеп капп;" „Зато, да би шаколике шапе у тврдој земљи могле напред, кртица главу толико забаци, да се ова губи у трупу" (стр. 64.), а у оригиналу: „Шн с1еп НапДеп пип ет Уогап^ећеп 111 ћаг(;еп ВоЛеп 211 егтб^Нсћеп, тг<1 <1ег Кор? зећг №еИ гигискдего^еп, \уеИег а1з <Ие8 је<1ез ап<1еге 8ап§еИег уегтад;" нме дивљег коња „Таграп" у преводу је област у Русији (стр. 126.); „Неки сисар, птица или гмизавац не може да дише овај у води растворени ваздух, али рибе могу.. ." (стр. 259.), а у оригиналу стоји: „Ет 8ап§еиег, То§е1 о<1ег КпсћИег 131 шсМ ЈтзипЛе, <Иезе 1т "УУаззег аи%е1бб^е ТиЛ ги а!;теп, \уоћ1 оћег ет РЈзсћ...", итд.