Просветни гласник

радња главнот просветног савега

Али оно, што се преводиоцу мора замерити, јесте прво често дословно превођење, услед чега су конструкције многих реченица незгодне, по каткад нејасне и чисто немачке, исказане само српским речима. Да наведемо само неколико примера у потврду: „...да температуру његове крви одржи на у главном сталној висини..." (стр. 48), „Шиљастим врхом још од основе повијеног горњег кљуна, који доњи премаша у виду зупца..." (стр. 147.), „...храна се попијеном водом и слузавим секретом из жљезда размекша" (стр. 208), „...редовно предузима иутовања за, у бистре воде..." (стр. 267) „...и тамбурасту направу доводи до зрикања..." (стр. 358), „...да од тог „(овде) јачег пола" просто буде поједен" (стр. 378), „...а тако исто се једва распознаје и на земљи, кад се бегајуки од непријатеља на ову отпучи с дрвета" (стр. 315), „...икакву нам корист говече и иначе лртжа месом, лојем, кожом, длаком, иапцима и својом снагом за тегљење..." (стр. 109), и др. Друго, многе употребљене речи и изрази или су сковг.ни или нису у духу српског језика, или су најззд провинцијализми, који се ретко употребљују. Из многих примера за ову тврдњу навешћемо неколике маркантније: шчепавање (стр. 4), клиска длака (42), Фуљавац (36), провлакач (36), инсектојед (57), свадљиви повученик (66), шушкор (69), крезотина (77), глодотина (77), зрнојед (83), иупчатост (107), медослад (175), несјајњнво перје (191), ширљивост (203), натклопац ноздрвних прореза (212), ужурени гуштер (224), кожина боја (226), буџасто задебљали (227), попречни надим (238), шл,амива обала (240), бељугава љига (263), мирисни живац (287), лазилац (270), медосладоједи (292), испуцотина (301), чепркал (303), трулотина (314), ђуласт пипак (316). застрашљива и предуиредљива боја (318), пчелска задруга (319), буренцетаста луткица (342), свируцање (357), наслонска места ("403), накитни бисер (405), штаполико тело (412), пет врхастих зуба (416), мерџаникове делове (441), бичасте коморице (443), итд. Превод има нриличан број грешака у уиотреби облика (нпр.: велећи, гмижећи, убијање с динамитом, махајући, усиуза, итд.). Уаотребљена терминологија није свуда понајбоља; то се види из употребе оваквих назива: жљезде смрдуше (стр. 38), жљезде машњаче (42), жљезде знојанице (26), грудница (229), предаљице жљезде (372), итд. То исто вреди и за номенклатуру; у њој налазимо називе : црночели маки, слепи миш дугоухи, купа племеница, орао рибар или риболовка, плавочавка, белокупусарева подмуклица, водена тоциљуша, шкорпијаста водена стеница, цар, улежа, мокрица, уклуичарка, шаренопругасти пуж, и др. Нреводилац је додавао преводу и многе своје белешке у облику примедаба, а по где-где уносио по нешто и у сам текст. У томе има нонешто што је добро. Такве су махом нрнмедбе и допуне, којима се хтело истаћи, да поред погледа о извесиим питањима, заступљеним у самом делу, постоје и друкчији. Али међ њима има и таквих, којима није било места. Такве су готово све примедбе, којима је преводилац хтео исправити или допунити пишчева тврђења на основу ничим неироконтролисаних исказа својих ученика или лајика. У такве примедбе долази на стр. 28. (под 2), 50., 65. (под 2), 134., 136 (под 1), 157., 170. (иод 1), итд. Поред тога има и по гдекојих погрешних преводиочевих додатака у самом тексту, ка.о нпр. .,...и код нас борави (пупавац) само извесно време у пролазу са севера на југ и обрнуто" (стр. 177.), „...земна се корњача распрострла у новије доба и у источној Србији чак до Мајданпека..." (стр. 242) и „ларва голубачке мушице у подземним водама.(стр. 346.).