Просветни гласник
92
просветни гласппк
У одељак „Систематично груцисаае онисаних животин.ских врста" унесене су, поред оних слика, које се надазе код Шмајла у ошипрлим карактеристикама кола кичмењака и класе сисара, и многе из антрополошких дела Давидовићеве и Ранојевићеве Зоологије, а међутим у тексту нема често ни помена о ономе, што оне представљају, а камо ли каквог детаљнијег објашн>ења. Према томе, опе су потпуно излишне. Најиосле, преводилац је на краЈу иревода додао и два одељка, којих нема у Шмајлову делу. То су: превод Шмајлове кн.ижице „Преображајне тежње на области биолошке наставе" (стр. 514—550) и „Један за наше прилике у Србији веома потребан додатак" (стр. 551 — 552), у који су, поред кратког увода, преведена правила о чувању и заштити животпња, што их је издало ПГтајерско друштво за заштиту животиња. Оба одељка, нарочито превод Шмајлове књижице, који је досга добар, имају своју вредност: први за стручњаке, други за најширу публику. Али, уношење њихово у превод Шмајлове Зоологије може се разумети и цравдати само онда, ако је намера преводиоца била, да својим преводом пружи целокупној нашој читалачкој публици једну поучну књигу, иначе не. Оволико о српском издању Шмајлова дела. * После овога остаје нам да реФеришемо Савету о томе, да лп би се могла унотребитн ова књига за оно, зашто је преводилац нуди: за уџбеник у VI. разр. гимназије и учитељскпм школама, за награђивање ученика гимназија, учптељских школа и богословије и, најпосле, за књижнице народних, средњих и учитељских школа и богословије. Квд се има на уму: да је и оригинал — као што му и наслов казује — намењен више да служи као упуство наставницима за спремање предавања, а мање као ручна кн.ига ученицима; да је дело сувише опширно и са многим понављањима; да га је преводилац нанравно још већим, уносећи многе прпмедбе и нове одељке, махом непотребне за један уџбеник: да се из антропологије, тог најважнијег дела зоолошке наставе, не налази ништа више сем голих слика; да је систематска подела, неопходна за предавање Зоологије на средн.ем ступњу, незгодно обрађена, и да језик, који треба да је беспрекоран у једном уџбеннку, није такав, какав би требао да је — не смемо преноручнти ову књигу ни за привремени уџбеник. Али оно, зашто се она због лепих и једрих оииса може препоручпти у свако доба, јесте то, да служи као помоћна књига нри иредавању Зоологије, као зоолошка читанка. Ако је пак тачна преводиочева тврдња, исказана у молби, да немамо впше никаквог уџбеника за више гимн. разреде, Просветнн Савет требао би да поради, да се путем стечаја дође што пре до једног ваљаног уџбеника, бољег од досадашњих. Књига се може цреноручити за све остало, што преводилац тражи, јер би за све остале сврхе имала као једну главну ману не баш понајбољп језик. Али, кад се зна, да преводилац није филолог и да се та мана налази и у толикпм другим нашим, нарочито стручним делима, онда се преко н.е може прећи. Београд, 13. децембра 1907. г. Душан Стојнкевић Д-р Дан Љ. Катић.