Просветни гласник

98

лазе делови материје један нрема другоме. Простор је ту дакле, ако се смемо тако да изразимо, више придошла, спољиа, секундарна осо■бнна материје, док је она код инФинитисте унутрашња и битна осо<5пна матернје. Инфинитистички је простор тотум, док је финитистички композитум. Финитистички простор значи ред, однос међу материјалним деловима, док инфинистички значи нужни атрибут материје. Из свега оиога јасно излази разлика између основне претпоставке дискретне Геометрије и основне претпоставке континуиране Геометрије. Према томе оно што је немогуће на становишту једне не значи да је немогуће и на становнишгу друге. М<Јке се шта више рећи: док је на становишту континуиране Геометрије немогућа реална егзистенција тачака иећ по самој природи њеног простора, дотле из саме природе дискретног нростора на мах нам јасна ностаје нужна претпоставка иреалних средњих тачака. Њихова је геометриска вредност равна јединиди. Тврди ли се да је њихова вредносг равна нули, онда се, ми опет нонављамо, не разуме нрирода дискретног простора. Оне су као последњи елементи дистанције равне јединицама исто онако, као што су реалне тачке, као последњи елементи материје, равне јединицама. Тврдити немогућност иреалних тачака значи преносити један појам са становишта континунране Геометрије на становиште дискретне, којасе од прве у осиови разликује. (Влиже о свему овоме види: „(МуаМз Аппа1еп... ТЈћег сНе бгбззе с!ег иптШ. Вегићгип§; уоп «1-г Вгап. Ре^гошедасв; ст. 240. Ту су наведени математички докази о геометриској вредности иреалних тачака). Али при свеи том питање о могућности иреалних тачака заиста садржи извесну тешкоћу, само што је она метаФизичке, а не латематичке нрироде. Ми смо раније напоменули да је нужно. да би се Финитизам извео до краја, исто тако подврћи строгој исихолошкој анализи реалне односе свесног садржаја као и саме те еадржаје. Јер, ако је тачан принцип реалитета свести, онда се несумњиво мора нризнати да су и односи реалног садржаја исто тако реални као и сами садржаји. Јер не нризна ли се то, онда нам целокупна иманентна реалност постаје чудна и нерешљива загонетка. Нризна ли се нак реалитет односа онда се не може порећи да и реалчим односима одговарају реални, нрости и недељиви елементи, као што је то случај са реалним садржајима. И заиста у томе несумњивом 4>акту искуства, на име у Факту реалитета односа, налази оиравдања основна метаФизичка нретиоставка двоФормног Финитизма, иретпоставка на име екстраснацијелних тачака, које су за разлику од иросторних тачака чисти акти, док су реалне просторне тачке насивни објекти. Екстраспацијелне се тачке дакле квалитативно разликују од просторних тачака: прве су акти, друге су објекти. Та је пак разлика оправдана самом њиховом претиоставком, јер ако би оне биле квалитативно исте као и нросторне тачке, онда је очевидно да тиме у