Просветни гласник

7*

наука ii настава

99

ствари не би ништа било добијено. Ади, и то је важно, нитање је какав Је однос екстраспацијелних тачака према просторним тачкама? Одговор једајењихов однос, однос апсолутне зависности т,ј. кад не би било између две реалне тачке негационог акта, не би било сампх њих. Он је у просторном смислу ван љпх т. ј. у просторном смислу он ни.је у истом реду са њима и будући ван њих и условљавајући њихову издвојеност, он очевидно ствара између њих ону малу дистанцију, коју «мо мало пре назначили као иреалну, средњу тачку. Ако сад узмемо у обзир однос зависности реалних тачака од негационих, екстраснадијелних аката, одмах ће да нам постане јасно и лигање о вредности иреалних тачака. Ми смо казали да је њихова геометриска вредност равна јединици. И ствар заиста тако стоји. Јер ако тврдимо да су иреалне тачке равне апсолутноме ништа, онда је очевидно да би то исто морали да тврдимо и за реалне тачке, јер и њих не би било кад негационих аката не би било. Разлика је између једних и других нросторних тачака, Као гато и само име каже, та гато су реалне тачке исиуњене садржајем, док су иреалне тачке без садржаја, сличност је њихова пак у томе што су и једне и друге простс т. ј. реалне се тачке исто тако не могу даље делити као што со иреално не могу даље смањивати; реалне су тачке иоследњи елементи материје, док су иреалне послпдњи елемемти дистанције. Иреалне тачке значе одстојање које се налази између две иајближе тачке. Ово одстојање очевидно не може да буде равно нули, већ је његова вредност равна јединици већ и због тога што би нначе те двс тачке нале уједио, а то је немогуће већ и из саме претпоставкс двоФормног Финитизма. Еао што со види двоФормни Финитизам једнно ј о у сагласности са самом деФиницијом унутрашње структуре нростора. Она се може овако да изрази: нростор јо опо чији суделови нужним начином један ван другога. И једноФормни Финитизам као и инФинитизам стоје у противречностп са овом деФиницијом. ЈедиоФормни Финитизам за то што није у стању да покаже како могу две реалне тачке да буду одвојене једна од друге, кад између њих нема ништа што их спречава да падну уједно. Инфинитизам пак за то што сама природа апсолутног континуума, који је основна инфинитиетичка концепција простора, не донушта издвојеност делова једног од другога, а ако делови нису издвојени један од другог онда очевидно не могу да буду ни један ваи другог. ДвоФормни Финитизам, као што смо показали, једино одговара дсфиницији природе простора; он на име јасно показује како је могуће да су делови реалног простора јодан ван другог. 10

10 ДвоФормни Финитизам је ирви пут изведен у делу »Ргтг. (1, М/ирћ^зЈк/ •уоп Д-г Вгап. РеЦ-ошеукз. Види исто дело ст. 255—256 о пемогућиости да се не-